Page 11 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

slobodna
hercegovina
.com
Лука Вукаловић
велики херцеговачки војвода
11
СЛОБОДНА
ХЕРЦЕГОВИНА
војвода Мирко поврати војску од
Клобука, јер су гонили Турке све
до града, али херцеговачки глава-
ри повикаше да се војска не вра-
ћа, него да иду управу пут Моста-
ра. Мирко не имајући од Кнеза
наредбе, није хотио пристати, не-
го позва натраг своје Црногорце и
пође с њима на Цетиње.
Вукаловић пак са својом дру-
жином удари низ Коријениће и
све попали до воде Требишнице,
да се не би Турци опет туда на-
селили. Ту се братски растаде са
осталијем херцеговачкијем гла-
варима, те сваки од на своју стра-
ну да се спреми на даље ратова-
ње с Турцима, јер се надаху да ће
их Кнез данило на брзо позвати
да даље војују; будући им познате
његове намјере. Турци пак у оно
доба бјеху се са свијем препали, е
мишљењу да ће раја листом уста-
ти послије онако сјајне и нечуве-
не побједе. Али лукава диплома-
тија умијеша одмах свој прст, те
се ствар окрене друкчије иБог зна
већ, кад ће онака свијетла зора Ср-
бину гранутии онака згода насту-
пити, као што бјеше послије по-
раза турског на Граховцу. Заиста
треба да Срби добро утуве у главу
ону згодну, али пропуштену при-
лику, те да се не даду заваркивати
слаткијемобећањима, јер слободе
није, што се на мачу не добије.
Једина пошљедица овог боја
на Граховцу бијаше та: што Гра-
хово припаде Црној Гори а хер-
цеговачка племена добише ста-
ру самоуправу, али и ово за крат-
ко вријеме, као што ће се даље ви-
дјети. Од овог доба Лука се бавио
на Зупцима и у Суторини све до
почетка године 1860, када Турци
уговорише неки „стални мир“ са
Црном Гором, те и Лука мораде
мировати.
За вријеме овог мира, или бо-
ље рећи примирја, Лука се бавио
на цетињу, јер му Кнез није дао да
стојина Зупцима, познајућирато-
борни дух Лукин.
Ну ове године будући нестало
Кнеза Данила, турцима поче рас-
ти на ново перје, те зачешће ста-
ру навику: глобити народ и са-
тирати и оно мало слободе, што
крваво раја бјеше стекла. Уз ово
Турци употребише на своју ко-
рист ово примирје, јер осим што
се опет справише на даље рато-
вање против Херцеговаца, они
још оградише кулу у Суторини и
баш гдје је била од старине срп-
ска православна црква Преобра-
женије. Па кад се Турци са свијем
справише, почеше опет нападати
зупце, Бањане и остале херцего-
вачке краје.
Кад Лука чу, да су Турци изно-
ва почели стару пјесму, у фебруа-
ру 1861. дође са Цетиња на Зупце
икад разумије да су се Турци опет
настанили у Суторини и огради-
ли кулу, он одмах покупи неколи-
комомчади, те сњима пође да по-
ходи Турке.
Чим је Лука сишао у Сутори-
ну, одмах позва Турке да се селе
из његове земље, али ови не хтје-
ше, него се затворише у кулу и по-
чеше из куле пуцати.
Када Лука видје да се Турци
не мисле предати, он нареди да се
кула на силу освоји; али се Турци
не даду примаћи а Лука топова
нема да бије кулу, док у неко доба
досјети се, те нареди да се напра-
ви неколико трешњевих топова.
Са овијема поче Лука гађати ку-
лу, али не могаше ништа кули на-
удити, будући сва од тврдог каме-
на сазидана.
Тада посла Луку Петковића и
још неколицину, да нађу гдје кроз
Боку који гвоздени топ. - Овдје
треба опазити да су Бокези у ста-
ра времена имали на својим бро-
довима по неколико топова, са ко-
јима су се борили против помор-
ских гусара, а кад су ови истрије-
бљени, Бокези су остављали топо-
ве код својих кућа, тако да испред
кућ заливом бокешким много ле-
жи и данашњи дан гвозденијех
топова различите величине.
Петковић дакле пође и нађе у
Доброти два топа, укрца их по на-
ћи у чамацидовезе под Суторину.
Таман овијем топовима бјеше
Лука почео бити кулу, али му до-
ђе глас са Зубаца да је Дервиш-па-
ша ударио на Зупце сашест хиља-
да редовнијех војника.
Лука одмах нареди Зупцима
да све своје пребију у планину, да
им не би сила турска заробила, а
ко је за пушке нека се бије док он
дође, само нека добро чувају да не
пусте Турке да сиђу у Суторину.
У исти час појави се подЊиви-
це према Суторини Џелади паша
са турскијем ратнијем паробро-
дом, те поче гађати из топова Лу-
ку и његову војску. - Дивно чудо да
је Аустрија онда допустила да тур-
чин бије бој са њезиног мора и ис-
подњезиног града и тврђава. - Али
исто Авди-паша није наудио Лу-
ки са својим топовима и ако је сва-
ко ђуле теглило дванаест ока, нити
се Лука бојао паше с мора; него му
стиже глас да се Мехмед-паша ис-
крцаосвојскомподДубровникида
идечесаревомземљомпрекоКона-
вља на Суторину.
Кад Лука чу да ће на њега уда-
рити Мехмед-паша преко Кона-
вља, веома се узбуни, јер га Тур-
ци ненадно опколише и са свијех
страна на њ навалише. Уз то ево
му и горе несреће, браћа га поче-
ше издавати, Крушевичани није-
су хтјели поћи Зупцима у помоћ.
У самијем пак Зупцима, Миха-
ило Спајић, поче му о невјерству
радити.
Али Лука са свијем тијем ни-
је клонуо јуначкијем духом, он се
брзо сјети да има преко границе
браће Срба, који ће му у невољи
помоћи, те посла гласоноше по Бо-
ци Которској и позва сву браћу: ко
је Србин, за крст часни, да му да-
нас буде при невољи, иначе за сју-
тра нема за њега живљења.
У исто доба посла Луку Петко-
вића на сусрет Мехмед-паши, не
би ли га како заварао, док се бра-
ћа код Луке окупе.
Петковић узе са собомНиколу
Дерића и Шпира лучића, оба гла-
вара из Суторине и рече им да не
казују е он није из Суторине, па
пође с њима на Дебели бријег, гдје
сусрете пашу и његову војску.
ЧимПетковић видје Турке, за-
иска вјеру да би могао говорити
са Мехмед-пашом. Турци му да-
доше вјеру и паша посла два офи-
цира да питају шта раја жели. Та-
Херцеховачка
раја на
далматинској
граници
Извор:
Србадија 1888.
Лука Вукаловић
са дружином
сиђе у
Суторину, те
заметну бој са
Арнаутима,
који су чували
турске куле
у Суторини.
Послије кратког
отпора Турци
оставише куле
и побјегоше
у границу
чесарову