Page 12 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

Јован Накићеновић
да Петковић рече: „Ми смо глава-
ри из Суторине, покорна раја сви-
јетлог Паше, те смо дошли моли-
ти Мехмед-пашу да не уђе с вој-
ском у Суторину, јер је сва суто-
ринска раја пребјегла у чесарову
границу, па кад види војску пре-
пануће се, те се неће више натраг
вратити; ми Суторињани нијесмо
се никад цару одметали, па не би-
смо ни овог пута да нас није Вука-
ловић на силу побунио, зато смо
дошли молити да се војска овдје
устави бар за три дана, док ми ра-
ју на траг позовемо“.
Мехмед-паша то једва доче-
ка, да без крви заузме Суторину и
пристаниште, гдје би се могла вој-
ска извозити за даље ратовање по
Херцеговини. Он повјерова, те от-
пусти Петковића са друговима и
препоручи им да умире народ и
да ће он ондје остати док га они не
позову.
Петковић се вратииприје него
је сишао у Суторину сусрете Вука-
ловића са 600 Бокеза, гдје иде да
дочека Мехмед-пашу.
Док Мехмед-паша угледа Ву-
каловића са дружином, видје да
се преварио, препаде се те без боја
побјеже пут Дубровника.
Кад опази Лука да Турци без
обзира бјеже, он поврати своју вој-
ску и удари на кулу у Суторини.
Послије кратког боја Вукало-
вић са оно 600 Бокеза и осам Хер-
цеговаца, јер остале бијаше по-
слао на Зупце, на јуриш освоји
кулу и истјера Турке из Сутори-
не. Лука Петковић први уграби и
скиде барјак турски.
У овој кули нађе Лука 24 сан-
дука праха и 25 врећа бешкота,
што он све раздијели војсци.
Касније кулу запалише а за-
робљене турке пустише у ћесаро-
ву границу.
У ово доба дође к Луки Миха-
ило Зега из Баната, човјек научен
и одважан, који Луки бјеше десна
рука свуда гдје се пера тицало а
и сабљом је знао махнути на бо-
јишту.
Мало касније стиже из Сри-
јема Милан Лалошевић, младић
хитар и ваљан, те га Лука гледа-
ше као свога сина, али зла коб
хтједе те убрзо погину. Бијаше
отишао по ноћи с једном четом
да запале турске куле на дно Зу-
баца а бјеше кишљиво вријеме, те
не могаше ватра да ухвати. Ми-
лан поше да укреше ватру, али га
турска стража спази и опали на
њ. Кућ ће несрећа, зрно га смртно
погоди низ капу у десну миши-
цу те му гуштер прекиде, дружи-
на га рањена изнесе да му Турци
главу не посијеку, али мало ка-
сније од ране премину, те га бра-
ћа лијепо сахранише код цркве
св. Петке на Зупцима. До Мила-
на погинуо је и Раде Деведери ро-
дом из Италије, који је био Гари-
балдијанац.
Одмах послије ове битке кре-
ну Лука са својом војском пут Зу-
баца, а остави стражу у Суторини,
да не би од куца Турци наљегли.
Кад је Лука изишао на Зуп-
це, онде нађе око хиљаде мома-
ка, гдје га чекају да ударе на Тур-
ке, који се бјеху утаборили иземђу
Тулих и турмената.
НајпријеЛука јави сакупљеној
војсци, како је отјераоМехмед-па-
шу уз Конавље и освојио турску
кулу у Суторини, па посоколи сво-
је виезове говорећи: „Ако је много
Турака, Бог је јак, те ће нам помо-
ћи, само сложно, све за крст часни
и слободу златну“. За овијем ра-
зреди војску па удари на Дервиш
пашу баш око подне 24. фебруара
1861. године.
Бој је трајао све до мркле но-
ћи, а кад Турци видјеше који их
јади нађоше, не смједоше остати
да преноће на Зупцима, него но-
ћу побјегоше пут Требиња.
Кад видјеЛука да Турци бјеже,
повика своје соколове, те се оти-
ште у потјеру за Турцима и гони
их све док се не склонише под то-
пове града Требиња. Ту се бој пре-
киде. Лука остави око Требиња
стражу а он се врати са осталом
дружином на Зупце.
У овој потјери оте Лука Турци-
ма 300 товара ајина, уз тоДервиш-
-паша изгуби 626 војника, осим
многијех рањенијех што их вој-
ска у Требиње унесе.
Луки погибе 24 друга, а 20 бје-
ше рањенијех. У оно доба удари
из потаје Сарош-паша у Гацко на
Берушицу и на пријевари посије-
че девет браће Гргуревића, који се
нијесу Турцима ни одметали: те
окрену преко Сјенице на Скадар.
Тада Луки дође глас да ће Сарош-
-паша доћипреко Суторине наДу-
бровник, те Лука на брзу руку ску-
пинеколикомомака ипсола у Су-
торину да дочекају пашу и освете
своју браћу. Ну паша овијемпутем
не наљезе, него самињеговимом-
ци и коњи уз пратњу аустријских
војника. Лукина их војска дочека
и отме коње а аустријске војнике
поврати на траг заједно са паши-
нијем момцима.
Кад чу ово Аустрија, тешко јој
жао би, па да би дала неко задово-
љење Стамболу, одмах нареди ђе-
нералу Гавру Родићу, који се онда
у Дубровнику налазаше, да саку-
пи убојиту војску и удари Луки на
Суторину.
Родић скупи војску и сву рат-
ну спрему и опрему, па се крену
из Дубровника преко Конавља на
Суторину.
Кад је ова војска сишла у Су-
торину, те пошто се увјерише да
нигдје никог нема до стараца и
дјеце, Родић посла једно одјеље-
ње војске и пијонере на бријег ви-
ше Суторине, да развали Лукине
стражаре на којима се српска за-
става вијаше. Док су ови војници
на бријег изашли, Видо Катић, ко-
ји чуваше ону силну тврђаву, ски-
де заставу и уклони се, да га војска
није ни видјела.
Тако аустријска војска без ра-
не и мртве главе освоји ову „тв-
рђаву“, па је сву са земљом срав-
ни, а однесе с ње два гвоздена то-
па, са којима је Лука Суторину од
Турака бранио.
Баш у исто доба кад је Родић
рушио Лукину одбрану, Лука је
крвави број био са Дервиш-пашом
на Зупцима. Луки Бог и срећа да-
де, те Дервиша обиједи и загна у
Требиње и баш у онај час допаде
га глас, да му је Родић стражару
развалио и топове однио.
Кад разумије Лука ово, забо-
рави на труд и умор, изабра неко-
Битка на Граховцу
Извор: Душан Берић
Пошљедица боја
на Граховцу
бијаше та: што
Грахово припаде
Црној Гори а
херцеговачка
племена
добише стару
самоуправу, али
и ово за кратко
вријеме