Page 13 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

slobodna
hercegovina
.com
Лука Вукаловић
велики херцеговачки војвода
13
СЛОБОДНА
ХЕРЦЕГОВИНА
ликомомака те похита да честита
Родићу побједу. Алои док је Лука у
Суторину сашао, Родић је већ био
уДубровнику, те неби срећанда се
с њиме поздрави.
Лука је због ове поврједе гра-
нице протествовао преко консула
на гарантне силе, али врана вра-
ни очи не вади, него ко што маче,
маче; а тешко вазда слабијему!
Неколико дана послије овог
боја Деривш-паша поведе своју
војску на Гацко а остави у граду
Требињу само једну чету.
Кад обазна Лука да су отишли
Турци из Требиња и да с њиме не
мисле ратити, он посла своју вој-
ску и пред њима својега брата Јо-
ла, заједно са Луком Петковићем
и Мићом Љубибратићем, у Шуму
и Попово да побуне народ.
Јоле са дружином пође све по-
ред границе чесарове, те одметну
Шуму и Попово.
У Завали код манастира око
учинише, од куд Турке непреста-
но нападаху. Овдје дође к њима и
калуђер Нићифор Дучић, који је
Јолу и дружини много помогао,
познајући ону околину.
А кад видје Порта да силом
против Луке не може успјети, она
посла у љето год. 1861. Омер-пашу
у Херцеговину, да покуша мирни-
јем путем доћи с Луком до спора-
зумљења.
Омер-паша дође у Бар и сту-
пи у преговор са Црном Гором, јер
знадијаше да ова испод руке Хер-
цеговцима помаже. Али не могу-
ћи се са Црном Гором погодити,
он се обрати непосредно на хер-
цеговачке главаре. Зато крене се
са „европском комисијом“ на па-
роброду „Синопе“ и дође под Хер-
цег-Нови близу Суторине, те позва
на састанак Луку и остале херце-
говачке главаре. Али Лука, бојећи
се какве пријеваре, одговори па-
ши да он неће доћи на пароброд,
него ако има паша каквог разго-
вора с њиме, нека изађе на сухо;
ако се пак боји у Суторину доћи,
он нека изађе у Херцег-Нови, те
ће се ондје састати. Ну Омер паша
није хотио на ово пристати, него
посла консуле да преговоре Луку
да дође на пароброд. Консули до-
ђоше у Суторину и састадоше се с
Луком, те га почеше наговарати
да пође на пароброд к Омеру. Али
Лука рече: „Та кад није било паши
тешко доћи из Цариграда под Су-
торину, мислим да се неће умори-
ти ако изађе овдје на крај, а ја мо-
ру нијесамвичан, те се бојимда се
не утопим“. Кад видјеше консули
да им је сав напор узалудан, они
се вратише кОмеру на празно, као
што су и дошли.
КадаОмер видје даму с Луком
нема разговора, наједи се те отиде
паробродом у Клек, увјерив се да
без Црне Горе није лако Херцего-
вину умирити.
Да би пак могао приморати
ову на повољни за њега мир, он
сакупи силну војску те у августу
год. 1861. опколи Црну Гору, па се
опет упусти у неко преговарање
са овом, али му би све узалуд, јер
се не могаше погодити.
У то доба дође из Цариграда
Фуад-паша, којега Турци држаху
за највјештијега дипломату, те и
овај стаде кушати срећу не би ли
како уговорио мир са Црном Го-
ром, а лако би се послије израчу-
нао с рајом.
Али ни њега срећа не послу-
жи, те се на пошљетку одваже
Турци на даље ратовање.
Дервиш-паша, Али-паша и
Мехмед-паша крену се 23. авгу-
ста преко Бањана и Коријенића и
дођу у Требиње, а одовлен су 7000
војника изађу на Зупце, те попа-
лише: Орашје, Турменте, Поткрај
и Буково село, посјекоше неколи-
ко стараца и дјеце, јер људи не бје-
ху дома, него по планини а Лука
бјеше у Суторини.
Када Луку допадоше ови гла-
сови, ражљути се и жао му бјеше,
па похита су неколико момака
на Зупце. Али докен он торје иза-
ђе, Турци умакоше у Требиње. Он-
да Лука писа Дервиш-паши: „Чуј,
Дервише, једна потурицо, кад си се
кријући као страшљивица и непо-
штен човјек увукао умоје Зупце, те
поробиоженске опрегљачеикудје-
ље и посјекао, што људи и јунаци
не сијеку: старе бабе и нејаку дје-
цу, а кад те мати јунака родила, за-
што ме у Зупцима само један дан
не причека, него онако нездрели-
це побјеже са мегдана, као нико на
свијету. Зато, ако си јунакнамегда-
ну, изађи из града да се на бојном
пољу огледамо“. - Али Дервиш па-
шанашао језадоброодгодитиодго-
вор и остати у граду, па мирно ср-
кутати турску каву.
Мало касније Лука пође у село
Љеково су 200 момака да развали
кулу коју су Турци били огради-
ли, да би лакше одржали у стези
ово село.
Кад изненада 13. октобра уда-
ри од некуда на њега Махмуд-
-паша су 1000 војника. Када Лука
видје Турке, чисто се обрадова, те
повика своје соколове: „На јуриш,
браћо, да осветимо Зупце“; па по-
трже сабљу те уз Михољи до уле-
тје у Турке а за њима остала дру-
жина. За час Лука одје Турке раз-
би, посијече два бимбаше и угра-
би барјак Муфтар-бега. Осим то-
га многи овдје Турци заглавише,
Чим је Лука
сишао у
Суторину,
одмах позва
Турке да се
селе из његове
земље, али ови
не хтјеше, него
се затворише у
кулу и почеше
из куле пуцати.
Турска кула испод
Суторине- аустријско
-турска граница
:
Извор: Србадија 1887.