Page 14 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

Јован Накићеновић
те тако Лука на брзо освети сво-
је Зупце. Али се Турцима не да
мировати, већ опет 18. октобра
са јачом силом ударише на Ље-
ково, да покају првашњу погиби-
ју. Ту се отвори жестоки бој, ни-
ти се Срби могу примакнути, ни-
ти се Турци хоће одмакнути, из-
гледаше као да су се двије једна-
ке снаге удариле, те једна другу
не може да надвлада. Док у неко
доба улетје Лука, голом сабљом,
гдје највиша опасност бијаше, па
повика: „Ха, соколови, не дајмо
се, него на јуриш, ко је јунак и
Србин, нек удара за вјеру и сло-
боду српску“. Дружина га одмах
послуша, те јурише међу Турке и
брзо их растјерају. Турци побјег-
ну пут Требиња а Лука остаде на
мегдану славећи побједу. У овом
боју погинуо је осим многијех
другијех Турака, и бимбаша тур-
ски Алија Кеџић, којега посијече
Саво Спајић, а Турци га за непо-
бједива држаху.
Услијед овијех побједа Лука је
био заузео сву област између ау-
стријске границе и ријеке Треби-
шнице, те Турцима бјеше затво-
рен пут с мора код Клека и Су-
торине, а са суха предање стра-
же Лукине простираху се од рије-
ке Херетве и варошице Габеле, па
све до Коњскога.
Лука је имао кроз цијело ово
вријеме у својој војсци преко 400
Срба римокатоличке вјере, које је
предводио дун Илија њихов жуп-
ник, који се је у више бојева одли-
ковао, као прави јунак.
Овдје је Лука не малу вјешти-
ну показао, кад је знао придобити
к себи и Србе римокатоличке вје-
ре, који обично зазиру од српскога
имена, те се прије братиме с Тур-
цима, него са својимбратомСрби-
ном. Истина да прости народ ни-
је овоме крив, него њихови жуп-
ници, који их од браће одвраћају
и нехотице Турцима издају. Али
народ треба да добро позна своје
жупнике и фратре, те да им сли-
јепо не вјерује, и себе мрази код
остале браће, без којему неће зора
слободе синути. Жупници пак не-
ка се угледају на јунака дунИлију,
којег није вјера ометала да зајед-
но са осталомбраћомпротив дин-
душманина војује ижртве прино-
си на олтар српске слободе. Нека,
дао Бог, хиљадили нам се овакови
узор-жупници!
Послије пораза Турског наЉе-
кову, Лука се бавио највише око
уређења војске, јер је знао да га
Турци неће за дуго на миру оста-
вити. Истина да су се Турци били
повукли у градове и нешто ути-
шали, али је Лука разабрао, да
њихова тишина представља скору
олујину, као и што је дошла мало
касније. За то се Лука из петнијех
жила напрезао да, док је на врије-
ме, што боље уреди своју војску и
провиди што је од потребе.
Ово Турско мировање не по-
стаја дуго, јер је уз велике посте
пред Васкрсеније год. 1862. удари-
ше Турци са свијех страна на Цр-
ну Гору и на буњене крајеве.
СелимиУсеин-пашаударишена
Васојевиће, али срећно не прођоше,
јер их дочека славни јунак војвода
Миљан, теразбиТурке; Селим-паша
погинуаУсеинпашапобјеже.
У исто доба удари Дервиш и
Сали-паша на Гацко са 30.000 вој-
ника и седам пута идоше да про-
ђу кроз Дугу и унесу тајин у Ник-
шић, али им не испаде за руком,
јер војвода Петар Вукотић са Хер-
цеговцима дочекиваше и узбија-
ше Турке. Док на пошљетку Турци
увидјеше , да ће прије сви изгину-
ти, него продријети кроз Дугу, за-
то паше подигоше војску те окре-
нуше с њоме преко Бањана низ
Киту планину пут Никшића.
Срби се касно сјетише овој
промјени, па не могоше приспје-
ти да претеку пут Турцима, али
ипак онај дан подијелише мегдан
са Турцима близу града Никши-
ћа. Војвода Вукотић стиже из Ду-
ге и отвори бој с Турцима, битка је
цио, дан трајала, док на пошљет-
ку Дервиш-паша уђе и унесе та-
јин у Никшиће. Сали-паша поги-
ну у боју, њега посијече Дајо Мир-
ковић из Бањана.
Пошто је Дервиш-паша унио
тајин у Никшиће и уредио сво-
ју војску, он се крене даље и до-
ђе у Брда, гдје се све паше саста-
доше, пак са многобројном силом,
под врховнијем заповједништвом
Омер-паше, посликје крвавијех и
жестокијех битака, продријаше до
Ријеке.
Кроз ово вријеме Вукаловић се
непрестано борио око Требиња са
Мехмед пашом, који је често ис-
падао из града и нападао Зупце.
Кад видје Кнез Никола да је
сила Турска ушла у њихову гра-
ницу, позва све Србе у помоћ, не
би ли одбио Турке од Ријеке.
У оно доба многи околни Срби
прискочише у помоћ својој бра-
ћи Црногорцима а и Вукаловић,
премда бјеше у великој опасно-
сти, и не имајући него 400 војни-
ка, ипак изабра између својих 100
момака и пред њима Луку Петко-
вића, те их посла браћи у помоћ.
Потоцима се крв лила око Ри-
јеке, очајнички су се Црногорци
борили против несравњено јаче
турске силе, док се не додија јед-
ној и другој страни, те се на Рије-
ци закључимир о Госпођину-дне-
ви год.1862.
У то доба и Вукаловић склопи
неко примирје с Турцима, и оде у
Дубровник са Петковићем и Љу-
бибратићем да се погоди о усло-
вима мира са Куршид-пашом, ко-
ји је нарочито за ту сврху из Цари-
града био послан.
Чим се Вукаловић састаде са
Куршид пашом, јави му да он ми-
ра неће с Турцима, док се не по-
врати прва самоуправа свијем
буњенијем крајима од ријеке Та-
Док Мехмед-
паша угледа
Вукаловића са
дружином, видје
да се преварио,
препаде се
те без боја
побјеже пут
Дубровника.
Кад опази Лука
да Турци без
обзира бјеже,
он поврати
своју војску и
удари на кулу у
Суторини.
Раја плаћа порез мудиру
Извор: Душан Берић
Вукаловић,
изабра између
својих 100
момака и пред
њима Луку
Петковића, те
их посла браћи
Црногорцима
у помоћ
14
СЛОБОДНА
ХЕРЦЕГОВИНА