Page 15 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

slobodna
hercegovina
.com
Лука Вукаловић
велики херцеговачки војвода
15
СЛОБОДНА
ХЕРЦЕГОВИНА
ре до мора на дно Суторине. при
том да му се даде власт да он мо-
еже држати по овијем крајима
500 пандура, ради бољег реда, и
да Турска има плаћати свакому
пандуру по дукат на мјесец и оку
брашна на дан. Уз то да се ника-
ква турска власт нема пачати ни
у какве послове у буњенијем кра-
јима, нити има народ признавати
аге ни бегове, а јошмање кулучи-
ти њима. Само пак да се даје цар-
ски порез и то дукат од куће, а он
са главарима да ће побирати ха-
рач и давати паши, али за неко-
лико година да се харач не поби-
ра, док се народ не поможе, јер је
исторшен, те нема од куда плаћа-
ти пореза.
Куршид-паша нема куд ни ка-
мо, него прими све услове Луки-
не и прогласи га за „бимбашу“ од
Херцеговине, али се Лука овијем
именом није дао звати.
Послије неког времена, кад се
у септембру год. 1863. састадоше
турске паше и везири у Мостару,
позваше и Вукаловића да се по-
тврди онај уговор и мир, што је у
Дубровнику био утаначен.
Али Лука, познајући лукав-
ство турско, није хотио поћи, него
посла своје људе, у којима најви-
ше поверења имаше и то: својега
брата Јола, Рада Бабића из Рудина,
Дреку Гргуревића из Гацка, Луку
Петковића и Мића Љубибратића,
својега побочника.
При одласку Лука их сјетова-
ше: да добро пазе, да их Турци не
би преварили, за то нека пашама
не приступа један по један, него
сви заједно и то под оружјем, јер
су Турци старе варалице, те ихмо-
гу лако преварити.
Ови Лукини изасланици по-
ђоше у Мостар и урдише као што
им је Лука наредио. А док су они
приступили пашама, устаде Ђео-
дед-паша, царски везир из Стам-
бола и поведе ријеч, не би ли ка-
ко преговорио ове Лукине иза-
сланике и пречинио онај уговор..
Али видећи да у намјери не мо-
же успјети, махну се пријеваре и
обећања, те позва све присутне
да потпишу и потврде поменути
уговор. Сви дакле потписаше учи-
њени уговор и потврдише све, као
што је било речено с Луком у Ду-
бровнику. На овом се овај станак
сврши и Лукини се изасланици
кренуше из Мостара.
Док се ови вратише на зуп-
це и јавише Луки како је уговор
утврђен и потписан, Лука се од-
мах упути по свијем буњенијем
крајима да потврди главаре и ја-
ви народу услове уговореног ми-
ра са Турцима. Кадненадно посла
неко однекуда неког Јована... су 30
момака, да дочека и убије неумо-
ривог борца за слободу српску, вој-
воду луку Вукаловића. Али Луки-
ни поштоватељи и пријатељи, на
вријеме осујетише ову злобну на-
мјеру и спасоше га од очеивдне
погибије. - О ташта славо! о љуц-
ка пријеваро, о паклена зависти!
тако ли се награђује родољубље?
тако ли се челиче карактери? тако
ли..., али нека, нећу даље; „Ко што
тражи сам ће наћи! ко олују сије,
буру жање“!
Са свијем тијем Лука обиђе
све краје инарод га свуда усрдно и
весело прими, па се врати здраво
на Зупце, гдје остаде за неко ври-
јеме у миру.
Послије ових уговора и пре-
говора и братских издаја, често
су турске власти позивале Луку
у Мостар и Требиње, али он није
хотио никада поћи, бојећи се ка-
кове пријеваре. Док на пошљет-
ку Требињски кајмалан, Мумин
ефендија, доше главом су 500 вој-
ника код Турске тврђаве на зуп-
це и позва Луку на састанак, ра-
ди неког договора. Вукаловић,
премда је знао кајмаканову на-
мјеру, али ипак одважи се те узе
100 момака и пође код турске
тврђаве на састанак са Мумин
ефендијом.
Турчин га лијепо дочека и
прими, па поведе о свачем раз-
говор, док у неко доба окрену, те
зачне Луку преговарати не би ли
га склонио, да се са свијем поко-
ри и призна турско господарство
над Зупцима и осталијем буње-
нијем крајима. Али Лука премда
му ефендија обећаваше богате да-
рове, није хотио о томе ни да чује,
говорећи да ће прије главу изгу-
бити, него свој народ издати.
Кад кајман видје да му лиси-
чиње и обећања не помажу, поче
Луки пријетити са присутнијем
У Завали код
манастира
око учинише,
од куд Турке
непрестано
нападаху. Овдје
дође к њима
и калуђер
Нићифор
Дучић, који је
Јолу и дружини
много помогао,
познајући ону
околину.
Турски караван - сарај на Плочама
Извор: Charles Iriarte, Les bords de l Adriatic et leMontenegro, Paris 1878)
Браћо, вас је
неко заварао и
против мене
побунио, а
увјерен сам да
ви то не радите
из злог срца,
него из незнања.
Браћо, ако који
од вас знаде да
сам у чему крив,
ево ме па ме
ви судите, али
ме Турцима не
предајите.