Page 16 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

Јован Накићеновић
војницима, не билиЛуку страхом
присилио на издају своје браће.
Ну Лука вичан сили да си-
лом одговори, рече: „Бре, евенди-
јо, ако има ти овдје 500 војника и
ја имам 100 момака, којима није
жао за свој образ погинути, па кад
те је жеља заузела, хајде одмах да
се покољемо и тако већ видим да
ми нема мирна живовања у ови-
јемкрајима“. Кад овоЛука изгово-
ри скочи се и потегне сабљу.
Пошто ефендија видје да се
Лука ражљутио, јежа га спопаде,
па стаде благо говорити: „Немој
тако, Вукаловићу, видиш да се ја
шалим а нијесам рад кавзи, не-
го миру; па боље је да мирно жи-
вимо, него да се непрестано бије-
мо“. На ово Лука одговори: „Ја се
до саде нијесам научио с Турци-
машалити, па нећу нипо саде, не-
го остај с Богом“.
Кад Мумин ефендија видје да
се Лука срдито удаљи и он позва
своје Турке, те се с њима одмах
крену на траг пут Требиња.
Чим је дошао у Требиње, стаде
свакојако смишљати како би до-
шао главе Луки. На пошљетку по-
зва к себиМихаила Спајића, Лака
Милошевића и још неке зубачке
и крушевичке главаре, те их сил-
нијемновцеми обећањемподми-
ти да издаду Луку и да га Турци-
ма предаду. Ови јадници полако-
ме се на благо и призна обећања,
те се заклеше ефендијида ћеЛуку
на силу, илина пријевару предати
Турцима у руке.
Зупци дакле и Крушевице
устану и оду да ухвате својега хра-
брога војводу Луку, који је за њих
више пута излагао свој живот нај-
већим опасностима и који је ва-
зда био први, гдје се тицало пожр-
твовања и самопрегорења ради
опће користи.
Кад Лука дочу да су подигли
Зупчани и Крушевичани да га
хватају, он се затвори у својој ку-
ли на Ублима под планином Ја-
стребицом са својим братом јо-
лом, Луком Петковићем, Мило-
шем Средановићем, Мићом Љу-
братићем и још десет момака, да
се бранио не од Турака, него одиз-
дајника и заваране своје браће. У
исто доба спреми једног момка у
Грахово војводи Анту Даковићу
са поруком да га охита избавити
из вјероломних руку. Анто му од-
мах посла 30 момака у помоћ до-
кле он дође.
Кад издајице и вјероломници
видјеше да се Лука неће на лијепе
предати, онда га почеше позивати
на вјеру да изађе на станак.
Лука радо прихвати вјеру ипо-
вјери се не издајицама, него за-
веденом и превареном народу, те
изађе пред кулу и стаде говорити:
„јаднабраћо, кудсте зашли,штоме
нагоните да се предајем Турцима,
али не знате да, тек бих се ја пре-
дао, опет би се Турци посилили и
све нас под ноге ставили, а овако
вазда су им на памети оне ране,
које смо им на бојном пољу зада-
ли, док смо братски и сложно жи-
вјели. Браћо, вас је неко заварао
ипротивмене побунио, а увје-
рен сам да ви то не радите
из злог срца, него из не-
знања. Браћо, ако који од
вас знаде да сам у чему
крив, ево ме па ме ви судите, али
ме Турцима не предајите. Дружи-
но моја, велики је гријех пред Бо-
гом свога невиног брата издати,
нема тежег издајства од братскога,
нивећеклетвеоднародне, нитеже
муке од турске. Браћо промислите
добро куда су вас неки завели, не-
мојте да се остала наша браћа Ср-
би на нас ужасом спомињу, немој-
те да вас ваши потомци проклињу,
као што ми сада кунемо Бранко-
вића и остале изроде и отпаднике.
Браћо, опет вам говорим ако знате
да сам у чему крив а ви ми предо-
чите, али се ја док самжив не пре-
дајемникому, нитиидемТурцима
у градове.“
Када народ разабра ове Луки-
не ријечи, чисто се згрози на сво-
је буниоце и за мало што их пра-
веднијемгњевомсвојимне казни.
Али прехитри ово Лука Милоше-
вић и рече: „Онда нека иде у Тре-
биње Лука Петковић а нека Вука-
ловић остане код своје куће“.
Лука пристане на овај предлог
и рече Петковићу да пође у Треби-
ње и види шта Турци даље траже,
кад је једном мир уговорен и по-
тврђен.
На овоме се народ разиђе а
Петковић оде са подмићенијем
главарима у Требиње. Чим ови
ступише пред кајмакана, почеше
Луку давијати и рекоше: „Кад смо
овога лијепо довели, довешћемо и
Вукаловића брзо“.
ПоштоПетковић видје братску
издају рече: „Ја сам рођен овдје у
Требињу, па и да ме гоните, нећу
више ићи у планину, јерми је баш
онај живот омрзнуо. Само молим
да ме пустите изаћи у чаршију, не
Књаз Данило
Петровић
(Извор:
Владарска
кућа
Петровића-
Његоша)
У исто доба
удари Дервиш и
Сали-паша на
Гацко са 30.000
војника и седам
пута идоше да
прођу кроз Дугу
и унесу тајин
у Никшић, али
им не испаде
за руком, јер
војвода Петар
Вукотић са
Херцеговцима
дочекиваше
и узбијаше
Турке. Док на
пошљетку
Турци увидјеше,
да ће прије сви
изгинути, него
продријети кроз
Дугу, зато паше
подигоше војску
те окренуше
с њоме преко
Бањана низ
Киту планину
пут Никшића.
Кад разумије
Кнез Данило
што је и како
је, он спреми
својега брата
војводу Мирка
и с њиме сву
катунску
нахију у помоћ
Херцеговцима.
Одеса из времена Луке Вукаловића
(Извор: Виенац, Х 1878)