Page 17 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

slobodna
hercegovina
.com
Лука Вукаловић
велики херцеговачки војвода
17
СЛОБОДНА
ХЕРЦЕГОВИНА
би ли нашао брата, да ми пође до-
вести моју породицу из планине,
јер иначе неће доћи, ако чују да
сам овдје затворен“.
Турци му повјерише те га пу-
стише, а кад је он изишао, већ би-
јаше к вечеру ноћ наступила, те
Петковић умаче из турскијех ру-
ку идође наУбле к Вукаловићу, па
му каза све што је и како је.
Кад разумије Лука ове јаде,
видје да му ондје нема живље-
ња, те стиште срце, остави сво-
је огњиште, па се склони са вјер-
ним друговима у планину Ја-
стребицу, гдје се састају три гра-
нице: турска, црногорска и ау-
стријска, како је могао пријећи
у свако доба из једне границе у
другу, кад би га која од овијех др-
жава тражила. Ондје они бора-
више са својим породицама све
до пред Тројичин-дан год. 1862.
А кад би у оно доба, додијала им
бјеше мука и невоља е без ика-
кве своје кривице онако страда-
ју, зато се договоре да куда пођу,
јер онако нијесу могли даље оп-
стати. Кад видје Лука да нема куд
ни камо, он посла ноћу у Дубров-
ник Петковића к руском консулу
КонстантинуПетковићу, даму ка-
же све њихове јаде, те замоли не
би ли их Русија за неко вријеме
примила. Чим Петковић стиже у
Дубровник, одмах оде ка консулу
и јави му Лукину жељу.
Пошто консул саслуша Петко-
вића, он брзојави у Русију и упи-
та упуства да се влада. На брзо он
прими одговор: да је слободно Ву-
каловићу и дружини му доћи у
Русију о државном трошку.
Тада консуо даде писмо Пет-
ковићу на дубровачког среског
поглавара Решетара, у којем пи-
та слободан прелазак за Вукало-
вића и дружину, преко аустријске
земље. Кад Решетар угледаПетко-
вића зачуди се и рече: „О хајдуче,
од куда ти овдје? на које му Лука
одговори, да хајдуци живе по го-
рама и по пећинама а не долазе
кроз царске градове, и преда му
консулово писмо. Па пошто жре-
шетар виђе што му књига каже,
рече: „О! зар ћете се одаљиват од
браће“. Лука одврати, нека су вам
мирне границе.
Десет дана касније добије Пет-
ковић допуштење да може Лука
слободно пријећи преко аустриј-
ске земље у Русију.
Док се Петковић добави пи-
сма, он остави Дубровник и пође
к Вкаловићу у Јастребицу, те му
преда поменуто допуштење.
Када Вукаловић разабра ове
гласе, из срца уздахну па рече:
„Хеј клета судбино, што сам доче-
као! та не би боље било да сам пао
жртва гдје на бојном пољу, него
сада да идем тумарати по свијету,
далеко одмилог ми завичаја? - На
ово га дружина тјешаше говорећи:
Та могао би Бог дати да се опет бр-
зо повратимо, али сада ево види-
мо да нам овдје нема живљења.
Ко зна, ваљда тако судба хоће да
те куша... Прођите ми се, моја бра-
ћо, рече Лука, тешко је ипретешко
оставити своју домовину, па се ви-
нути у непознати свијет, горе му-
ке од ове нема, камо срећа да смо
сви изгинули, па ове јаде не ви-
дјели! Вјерујте ми, браћо, баш да
знадем е се нећу више повратити,
ја бих овдје за вазда остао, па ако
бих и од глади скапао. Али се уз-
даму јакога Бога да нас неће забо-
равити, него да ћемо ми опет бр-
зо послужити својој домовини. За
то стиснимо сада срце, па хајдемо
куд нас судба гони, да ако не буде-
мо худе среће“.
Тако Вукаловић, заједно са
Петковићем, Милошем Средано-
вићем, Мићом Љубибратићем,
братом Јолом и још су петнаест
друга, пошто намјестише кућну
чељад у Грахово, крене се по Тро-
јичину-дневи год 1863. испод Пе-
раста из Боке лојдовим паробро-
дом до Тријеста, па преко Беча у
Русију. Кад Вукаловић стиже у
Русију, настани се у Брђанској,
гдје му руска влада одреди ру-
баљ и по на дан, а осталог дру-
жини по рубаљ.
Пошто Лука пробави у Руси-
ји по године дана, видје да се не
може обикнути на овај начинжи-
вљења, при том га све већма мо-
рашежудња за својомотаџбином;
зато одлучи поћи у Србију, не би
ли ондјемирније провео дане, док
не куцне час, кад ће моћи походи-
ти своју домовину.
Тако Лука са дружином оста-
ви Русију и дође у Београд, гдје му
српскавладаодредиплатудаможе
живјети. Али и овђе Лука није мо-
гао за дуго остати, него се опет вра-
ти у Русију са братом Јолом, и ру-
скаму влада даде неку плату и не-
што земље близу Брђанске. Остала
пак Лукина дружина, ко није био
ожењен остане у Београду и ступи
у војничку службу, а који су били
ожењени врате се својој домовини
и настане се на Грахову, гдје је жи-
вљела и Вукаловића породица све
домајамјесеца 1873.
Ове пак године спреми Лука
из Русије својега сина Богдана, да
доведе онамо његову породицу, и
тако пријеђе сва Лукина кућа у
Русију, где се и данас находе.
Мало времена прође, послије
доласка Лукине породице у Руси-
ју, када Луку ненадно затече смрт
у најбоље доба човјечијег живота,
те премину у селу Салтаћки близу
Брђанске, 6. јуламјесеца год. 1873.
Лука дакле поживље у брат-
ској Русији пуних десет година
дана, све исчекујући дан по дан
кад ће вријеме доћи, да се врати
својему завичају, па у тој празној
нади и пође са овога свијета.
Лука је био риједак Србин, од
природе даровит, разборит, одва-
жани јуначан. За то имала је пуно
право „Застава“ сравнити Луку са
Хајдук Вељкоми казати: „Лака му
сродна али удаљена земља, вјеч-
на слава и Бог дао, да скоро дође
вријеме, кад ће му се српске ко-
сти у ослобођену љубљену домо-
вину моћи пренијети.
Лука је оставио након себе, уз
неумрли спомен, два сина: Богда-
на и Михаила; и двије кћери: Ру-
жу, удату у Грахово за Паја Кова-
чевића и Илинку код браће, мајке
и стричева у Русији.
Писмо војводе Лука
Вукаловића конзулу
Петковичу од 10.
јануара 1864 године
Извор:
ИбрахимТепић
Луку ненадно
затече смрт
у најбоље доба
човјечијег
живота, те
премину у селу
Салтаћки близу
Брђанске,
6. јула мјесеца
год. 1873.