Page 18 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

ријеч писца
18
СЛОБОДНА
ХЕРЦЕГОВИНА
ВОЈВОДА ЛУКА
И
ХЕРЦЕГОВАЧКИ
ПРОМЕТЕЈИ
С
то деведесет година од
рођења легендарног во-
ђеХерцеговачког устан-
ка може бити повод за
даља истраживања и
осветљавањаустанка, утоликопре
што ово историјско збитије све ду-
бље зараста у бусење заборава иа-
ко се ради о догађају који се по те-
жњама и идејама може окаракте-
рисати као чин од највишег исто-
ријског значаја за српски народ.
Већ ће савременици, попут
Светозара Милетића, оцењива-
ти Херцеговачки устанак као све-
српски ослободилачки догађај,
а вођу устанка називати „заста-
вом слободе српског народа“. Ђу-
ра Јакшић, прожет родољубивом
свешћу, испеваће једну од нај-
снажнијих родољубивих песама
српске поетике („Падајте, браћо“).
Лист „Застава“ поводом Лукине
смрти пише: „Његова судбина из-
гнаника подсећа на Карађорђе-
ву. А нечија наредна подсећаће
на његову.“ (Пророчки). Неуспех
устанка српска штампа ће про-
пратити са осећањем општег на-
родног бола. Дакле, још су савре-
меници Херцеговачки устанак
уврстили у ослободилачке покре-
те српског народа. Међутим, про-
цеси и неспоразуми, више миса-
она стихија него озбиљно проми-
шљање генерација које су долази-
ле, чак и оне научне, потиснуле су
овај догађај на маргину историј-
ске свести српског народа те да-
нас у историјским читанкама за
децу и омладину једва да има по-
мена о овим догађајима. Недопу-
стиво је да и даље тече ова нера-
зумљива ентропија у оквиру на-
ше историјске науке.
Устанци у Херцеговини тра-
ју дуже него иједан српски осло-
бодилачки покрет од 1852. до
1878. године. По значају, идејама
и усмерењу, по утицају на европ-
ска политичка збивања, обеле-
жили су другу половину не само
српске већ и европске политичке
збиље. По карактеру устанак је на-
родни, по идеји - ослободилачки,
по циљевима - тежи уједињењу
свих српских земаља. Вође устан-
ка - сви из народа - заветно следе
ту свесрпску ослободилачку иде-
ју. Вукаловић и друге вође улазе
у савремене српске токове са из-
нова оживљеним идејама Првог
и Другог српског устанка и њего-
вих вођа, вожда Карађорђа и Ми-
лошаОбреновића. Историјска гра-
ђа која је о томе сачувана изричи-
то упућује на суд о слободарском
прометејском прегнућу овг дела
српског народа као завршног чи-
на дуге ослободилачке борбе срп-
ског народа. Била је то и послед-
ња ослободилачка битка тога ка-
рактера. Водили су је херцеговач-
ки прометеји.
Ко су били вође устанка? За
целовит одговор на ово питање
било би нам потребно више пода-
така него што их је сачувано. Вре-
мена и услови у којима се уста-
нак одвијао нису били склони бе-
лежењу и чувању података о до-
гађајима и личностима. Устанак
није имао своју канцеларију и ар-
хиву, а они који су их имали, тру-
дили су се да забележе и сачува-
ју оно што је било у њиховом ин-
тересу. Тако о Вукаловићевој при-
ватној личности знамо мало, те
о неким његовим особинама мо-
жемо судити аналогномметодом.
Ни о другим вођама нема много
података који би потпуније осве-
тлили њихове карактере и јавну
делатност. Уз то устанак траје, са
прекидима, готово четврт века, у
њему учествује више генераци-
ја. Између Луке, покретача устан-
ка, и потоњег Миће Љубибратића
знатне су разлике. Мора се имати
у виду и то да устанак у некимфа-
зама има стихијни карактер и да
нема увек један ценар ни једин-
ствено вођство. У устанак улазе
вође о којима главно вођство не-
ма потпуни увид да би могло поу-
здано да рачуна са њиховим лич-
ним особинама. Вукаловић ће то-
га бити свестан и улагаће напоре
да се за вође устанка бирају нај-
бољи, најспособнији и најоданији
људи. ИЛуки иЉубибратићу било
је најтеже да преко избора регио-
налних вођа обезбеде стратешко
јединство устанка, што ће бити је-
дан од узрока неуспеха.
Знамо да нико од вођа, па ни
Вукаловић, није прошао војну или
политичку обуку за сложении од-
говорну делатност вођења устан-
ка. Вође ће бити виђенији људи из
народа, као и у устанцима 1804. и
1815. године. Народн ће изабрати
онога који има улгед и личне осо-
бине неопходне за вођу. Иако без
образовања, неписмен, Вукало-
вић располаже и „знањем“ и жи-
вотним искуством какво стичу
многи херцеговачки сељаци то-
га времена. Ово се особито одно-
си на људе из крајева који су би-
ли ближе дубровачкој регији, ода-
кле су водили путеви ка Аустрији,
Италији и Европи. Вукаловић је и
пре почетка устанка имао доди-
ре и везе преко тог правца, што ће
бити од значаја за устанак.
Већ са првим устаничким ак-
цијама показује се да Вукаловић
одлично познаје не само домаће
прилике већи европску збиљу, по-
себно ону у европском делу тур-
ске царевине. Без познавања ши-
рег миљеа од стране првог човека
у устанку, устанак би био сломљен
већ у првим данима. И пре него је
устанак дигнут, Вукаловић је зна-
лачки рекогносцирао опште при-
Устанци у
Херцеговини
трају дуже него
иједан српски
ослободилачки
покрет од 1852.
до 1878. године.
За
Слободну
Херцеговину
пише књижевник
РадованЖдрале,
аутор култне
„Херцеговачке
рапсодије“