Page 19 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

slobodna
hercegovina
.com
Херцеговачка рапсодија
19
СЛОБОДНА
ХЕРЦЕГОВИНА
лике у којима ће се одвијати уста-
ничка дејства. Ствара везе иподр-
шку устанку виђенијих и утицај-
нијих људи у Дубровнику и Задру,
чак и са неким нашим људима у
Трсту, затимса црногорскимкња-
зом и главарима, посеже за веза-
ма и подршком из Србије и Ита-
лије, успоставља везе са истак-
нутијим људима из Босне, рачу-
на на подршку Русије. За те везе
и подршку био је неопходан лич-
ни углед вође. Лука их оствару-
је са променљивим успехом, јер
устанком желе да се окористе са
једне стране кнежевина Црна Го-
ра, а са друге Аустрија. И једну и
другу опасност он ће отклањати
са доста успеха све док се интер-
ес устанка и интерес оних који су
га условно подржавали (Црна Го-
ра) нису коначно разишли. За све
време на клацкалици ће бити по-
дршка књаза Николе (за разли-
ку од народа у пограничним кра-
јевима Црне Горе који је пружао
свесрдну помоћ устаницима, осо-
бито њиховим породицама које
су се склањале у те крајеве), који
је гледао да присвоји делове хер-
цеговачке територије и на крају,
како се то види из извора, да по-
сегне за прикључењемЦрној Гори
сивх српских крајева ван кнеже-
вине Србије, што је била намера
и књаза Данила. У сукобу са том
књажевом политиком Вукало-
вић ће у једном кризном тренут-
ку устанка бити приморан да на-
пусти вођство и да буд е прогнан
за Русију, на чему су, поред Црне
Горе, радиле и Турска и Аустрија.
Устанак се, заправо, од првог да-
на нашао уракљен између та три
страна фактора.
Вукаловићева политичка оба-
вештеност и моћ процењивања
како устаничких прилика тако и
иностраних интереса уочава се у
мерама које је предузимао и како
је водио устанак. Фасцинира сме-
лост вође да дигне устанак ма-
лобројних Херцеговаца на једно
од највећих царстава које је ика-
да постојало, без подршке са стра-
не и уз несигурну и увек условље-
ну подршку Црне Горе. Ако се мо-
же говорити о томе зашто устанак
није уродио успехом, то се не мо-
же приписати погрешкама у во-
ђењу устанка или неким личним
особинама његових вођа.
Поред способности које је мо-
рао имати као стратег, вођа је мо-
рао бити личност одморалног ин-
тегритета, предан устанку, човек
личне храбрости, поштени хуман
вођа, како га и описују историјски
извори. У том погледу он припа-
да епској плејади народних вођа
и јунака.
О узроцима неуспеха устанка
Вукаловић ће писати у писму из
русије упућеном новим устанич-
ким вођама, када је већ био кон-
финован, у коме указује на фак-
торе који су ламали крила устан-
ку. То писмо Вукаловић пише ав-
густа месеца 1871. године сабор-
цима у Херцеговини, који од ње-
га траже савет шта и како да чине
у даљој борби. Нови вођи неуми-
рене Херцеговине, сада окупље-
ни око Мића Љубибратића и дру-
гих вођа, обраћају му се са уважа-
вањем. Његови савети устаници-
ма су синтеза погледа и искуста-
ва бившег вође. У томписму Вука-
ловић луцидно прониче у сушти-
ну односа и интереса великих си-
ла сукобљених на устаничкомпо-
дручј, које теже да устанак иско-
ристе за своје интересе. Иако му
је наређено „све избегаватишто се
са устројством руске државне по-
литике не слаже“, Вукаловић из-
лаже цео програм мера: „... Треба
да се сав народ, без разлике вјере,
споразумије и сам том злу конац
• КапетанЛука
Л. Вукаловић са
херцеговачким
главарима
(слијева
на десно): црногорски
сердар - непознат,
Мајо Вукаловић, Јован
Баћовић, калуђер
Василије Уљаревић,
Лука Вукаловић са
сином, Михаило
зега, капетан Јован
Ђуранов, непознат,
Митармарћеп, Мићо
Љубибратић (са
лептирмашном);
слика је из 1862.
У позадини
тврђава Клобук
(Извор: Глас народа
1874.)