Page 20 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

ријеч писца
учини. Фанариотске владике и
подло свештенство треба удаљи-
ти и своју независну цркву тра-
жити.“ Схватање да се само угње-
тени народ све три вере мора сам
изборити за своје ослобођење ду-
бока је спознаја о народу као фи-
зичком и идејном субјекту сваке
ослободилачке борбе.
Боребе које је он водио нису
довеле до ослобођења јер није би-
ло јединства у народу. Устанак су
подигле православне масе уз кон-
трамере црквених врхова като-
личке и фанариотске православ-
не цркве, уз одговарање од устан-
ка од стране католичког и мусли-
манског живља од стране като-
личке цркве из Беча и Рима. Ње-
гово схватање о важности опште-
народног учешћа у устанку без
обзира на верске и националне
разлике историјски је кредо сва-
ке ослободилачке борбе тамо где
постоји више верских заједница.
Вођа устанка је чинио напоре да
дође до јединства народних маса
све три конфесије, свестан да „јед-
на по једна ништа учињетинемо-
же“. Две од три конфесије су биле
против устанка, свака из својих
интереса. Вукаловић јасно види
да „западњачке државе“ сеју раз-
дор у нроду по верској основи зна-
јући „да се ми с нашом браћом
католичке и турске вјере једино
вјере ради препиремо, и то нас
управ ропству држи“. Разбијач-
ку политику римокатоличке цр-
кве Вукаловић је болно пдносио.
Муслимански живаљ пристајао
је уз власти иако је, онај сирома-
шни слој, делио судбину раје. Ау-
стријски „стари занат“ завади па
владај свакодневно је био на де-
лу у устанку. Бивши вођа пророч-
ки предвиђа да ће Аустрија запо-
сести наше просторе када боле-
сник на Босфору буде присиљен
да јој их уступи. Њему је јасно да
Аустрија врши припреме за Drang
nach Osten. Види и то да Русија во-
ди статичну политику, не желе-
ћи сукобе ни са Аустријом ни са
Турском, што ће се испољити и у
држању на Берлинском конгресу.
Вукаловић прониче у савремена
политичка кретања и сабражава
им наше прилике. Иако су опште
политичке прилике и тенденци-
је неповољне за покретање новог
устанка, Лука предлаже - борбу.
Ова Лукина општенародна
доктрина није се искристалиса-
ла тек у Русији, он је тих политич-
ких максима био свестан и док је
био на челу устанка. Сада је са-
мо та мисао још јаче гркнула. Али
није се тешко носио само са злом
странскимвећиса зломдомаћим.
Тодомаће злопо устанакдолазило
је од црногорског књаза који води
перфидну политику: тобоже по-
држава устанак - а гледа како да
се окористи устанком у борби Цр-
не Горе против Турске. Тај себич-
ни однос црногорског књаза и ње-
говихдворјанаимао јеунекимфа-
зама тешке последице по устанак.
Ову дихотомију „црногорске бра-
ће“ не виде све вође, каоБогданЗи-
моњић, Наћифор Дучић и још не-
ки вођи, али Луки је она јасна од
првих устаничкихдана. Докнарод
уЦрној Гориупограничнимкраје-
вима жртвује све што може и има
да помогне устанак, књаз и двор
играју покер са устанком.
Многицрногорски главари, па
и сам књаз, лично ће се обогати-
ти задржавајући за себе део ино-
стране помоћи која је пристиза-
ла устаницима. У безочну изда-
ју договора и обећања која је да-
вао устаницима, књаз ће загази-
ти 1878. године, по Берлинском
конгресу, када је команданту сво-
је војске тасту Петру Вукотићу дао
налог да лично разоружа устани-
ке на Горичом пољу код Требиња.
Учинио је то по договору са новим,
аустроугарским господарем у Бо-
сни и Хергцеговини. Командант
црногорске војске Петар Вукотић
сабрао је на Јасену 6.750 устаника
и без речиих повео на горичко по-
ље, наредио им да се ту построје у
парадном реду, а сам се попео на
подијум од дасака и рекао: „Браћо
Херцеговци, као што видите Хер-
цеговина је постала ћесара беч-
ког. Ви као храбри и вјерни сино-
ви своје домовине треба да при-
знате ћесареву власт; поштено сте
војевали за слободу, хвала вам на
јуначком раду; знајте да књаз и
ћесар живе у љубави као да су јед-
на фамилија: лијепо ће вам бити.
Предајте острагуше овђе, а обично
оружје (мисли на бритве и ноже-
ве) које су вам носили оци и ђедо-
ви, носићете и ви. Послушајте ме,
војници, ово је наредба свијетлог
господара.“ Овако се устаници-
ма обртио њихов „главни коман-
дант“ у књажево име. (Присетимо
се на овомместу и оног књажевог
налога оперативном командан-
ту црногорске и устаничке војске
Пеку Павловићу, коме каже: „Пе-
ко, чувај ми Црногорце, пушћи
њих нека гину.“) Само човек без
моралних скрупула и трунке сра-
ма могао је да обави на овај на-
чин разоружавање устаника са
којима је до јуче заједно ратова-
ла његова војска. За такво држа-
ње према Аустрији књаз Никола
ће на Берлинском конгресу доби-
ти делове Херцеговине који ника-
да нису били у саставу Црне Горе.
Када се ово збивало, Лука ви-
ше нијемеђуживима. Да је био, не
Турски зулуми
у Херцеговини
(Извор:
Србадија 1877)
Фасцинира
смелост вође
да дигне
устанак
малобројних
Херцеговаца
на једно од
највећих
царстава
које је икада
постојало,
без подршке
са стране и
уз несигурну и
увек условљену
подршку
Црне Горе