Page 21 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

slobodna
hercegovina
.com
Херцеговачка рапсодија
21
СЛОБОДНА
ХЕРЦЕГОВИНА
би био изненађен. Њега је тај ис-
ти књаз прво прогнао у забитни
део Црне Горе одакле није могао
да дође у додир са устаницима, па
потом, по договору са аустријским
и турским властима, прогнаће га
у Русију.
Нови вођа устанка Мићо Љу-
бибратић доживеће сличну суд-
бину. Ињега ће књаз уклонити из
устанка да не сметањеговимпла-
новима, пре свега да спречи при-
ближавање устаника Србији, на
чему је Љубибратић радио.
МладиЛукин сарадник из пр-
вих година устанка Мићо Љуби-
братић наставиће његово дело.
Иако су се прлике промениле на
горе, јер је у њих сада непосредно
уплетена Аустрија, устанички по-
лет није умањен. Сада устанак во-
де млађе вође и борци из плејаде
„невесињске пушке“. камо се пре-
нело језгро устанка. Нови уста-
нак припрема један образовани
европејац који говори неколико
језика, ватрени је родољуб и сло-
бодар, носилац идеје о јединстве-
ној борби српског народа за сло-
боду и јединствену државу, што
је већ од првих дана устанка иза-
зивало одијум код књаза, што ће
бити разлог да га преда аустриј-
ским властима. За разлику од Ву-
каловића који је имао у себи еп-
ску моћ народног вође из старих
времена, Љубибратић је учен и
рационалан, европејац по култу-
ри, са многим значајним везама
по Европи, међу њима и са Гари-
балдијем. Његова политичка ау-
ра зрачи шире и дубље у поли-
тичко биће Европе која не гледеа
са симпатијама на ослободилач-
ке покрете на Балкану, те је и наш
устанак сметња већ договореној
подели Балкана на сфере утицаја
између Аустрије и Русије.
Љубибратић је био свестан да
је устанак осуђен на политичку
изолацију, да ће се назадњачка
Европа жртвовати за угодно и ин-
тересно кокетовање са самртни-
цомна Босфору. Наследивши сло-
бодарски виталитет, који европ-
ско образовање није умањило ни-
ти га одвојило од епске Херцего-
вине, овај савремени вођа оди две
битке истовремено: једну за осло-
бођење од турске тираније и дру-
гу за уједињење свих српских зе-
мања око Србије. Те две идеје, које
су иВукаловићу биле врло блиске,
су у жижи његове политичке ми-
сли и акције. То га је и довело у су-
коб са књазомицрногорскимдво-
ром, који је стварао друго тежи-
ште; употребити устанак за про-
ширење књажевине и тиме је ојча
у ривалској политици према Ср-
бији. Устанак из 1875. године није
успео управо зато што је на њега
јаче деловала књажева Црна Гора
него обреновићевска Србија. Један
од узрока пораза устанкаможе се,
дакле, тражитии у томештоЦрна
гора води тајну битку против Ср-
бије за примат.
Неке устаничке вође из 1875.
године - попут Богдана Зимоњи-
ћа и Нићифора Дучића, не виде
да је устанак у раљама књаже-
вог империјализма. На том пита-
њу постојала су размимоилажења
између те струје иЉубибратићеве
групе. Љубибратић је, као и Вука-
ловић, јасно видео да књаз својом
сепаратистичком политиком бу-
ца српске земље.
Замного питања о устанку не-
опходна су потпунија осветљава-
ња и одговори. Мени као писцу и
аутору романа о устанку припа-
да оно што писци најчешће чине:
осветљавају људе и догађаје, пра-
те ликове и људске судбине. У том
смислу треба рећи да су се на јед-
ном историјском задатку и у те-
шким околностима нашли људи
највиших моралног вредности.
Била је то кристализација слобо-
дарског менталитета Срба Хер-
цеговаца, настала на вишевеков-
Неке устаничке
вође - попут
Богдана
Зимоњића
и Нићифора
Дучића, не виде
да је устанак
у раљама
књажевог
империјализма
Архимандрит
НићифорДучић (1832-
1900)
Извор: САНУ