Page 22 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

ријеч писца
ној борби за слободу. Вође устан-
ка - и не само они - својим ликом
и животном делатношћу отело-
вљују оне вредности које је него-
вала наша епска поезија и укуп-
на традиција. Ликови устаника и
устаничких вођа подсећају на ста-
ре епске колосе какви су Милош
Обилићш, војвода Пријезда, хај-
дук Вељко, Старина Новак, мали
Радијоица, Сењанин Тадија, Бајо
Пивљанин, дијете Грујица, стари
Вујадин, Косанчић Иван, болани
Дојчин, Бановић Страхиња, мајка
Југовића, браћа Југовићи. Велика
је сродност устаничких вођа: Луке
Вукаловића, Стојана Ковачевића,
Луке Петковића, Мића Љубибра-
тића, Богдана Зимоњића, Триф-
ка Вујовића, Мрдака Лубурића,
Пера Тунгуза, Кика Стевановића,
Глигора Милићевћа, Вула Аџића,
Максима Баћовића, Трифка Бухе,
Лазара Сочице и других са плеја-
дом ликова из народне епике. Ова
сродност људског чиниоца узга-
јана је за дуга времена борби за
ослобођење. Те људе карактерише
потпуна посвећеност слободи за
коју се жртвује све: лична срећа,
породица, благостање и сам жи-
вот. Предање и звуци гусала напа-
јају духовни миље у коме настају
ове људске величине. Бити кука-
вица, себичан, калкулант, пкоран
и додворан освајачу или ситан
шићарџија - значило је бити пре-
зрен и одбачен од племена и име-
на. Само у таквом духовном ми-
љеу могла је настати и готово два-
десет пет година се водити битка
између Давида и Голијата.
Док сам радио на „Херцего-
вачкој рапсодији“, пресретали су
ме многи примери чојства и ју-
наштва међу устаницима. Из
тих херојских времена, као какви
планински висови изнад равни-
це обичног, издижу се готово не-
стварне фигуре посвећеника сло-
боди, какав је Новак Рамов или
Максим Баћовић. Док открива-
те ове и многе друге примере уз-
вишене жртве за народ и слободу,
има се утисак да сте зашли у пан-
теон хомеровских ликова и поја-
ва, или међу људске и божанске
громаде „Епа о Гигамешу“. Када
је холандска принцезаЖанаМер-
кус, хероина херцеговачке епопе-
је, угледала Новака Рамова, суо-
чила се са примеромжртве какав
ни најбујнија песничка машта
не би створила. Из камените пу-
стиње пред њом се појавио човек
без једног ока и руке, са сломље-
ном ногом, телом и лицем унака-
женим ранама од којих се не рас-
познаје оно природно. Када се чу-
ло да је погинуоМаксимБаћовић,
двадесетогодишњи вођа у Бања-
нима, његову смрт оплакује це-
ла Херцеговина и Црна Гора. То је
импресивније и потресније, и ви-
ше говори од Ахиловог плача над
мртвим Хектором, или оплакива-
ње Гилгамеша над Енкидуом. Та-
мо оплакује пријатељ пријатеља,
код нас цео народ плаче над те-
лом свога младог вође.
Наши народни песници нису
морали призивати уобразиљу у
стих или причу о идеалном бор-
цу. Довољно је било заћи по уста-
ничком табору и срести се са жи-
вим примером чудноватог херој-
ства. У нас је јунаштво тада било
колективно, готово опште. С пре-
зиром се одбацује кукавичлук, не
страхује се пред турском држа-
вом која броји милионску армију,
која може да на устанике, наору-
жане старим острагушама и лич-
но израђеним хладним оружјем,
да упути десетине хиљада војни-
ка наоружаних модерним енгле-
ским пушкама и другим оруђи-
ма. Ту армију устаници ће тући
управо храброшћу, какву су по-
казали у биткама на граховуцу,
Мурљатовици и Вучјем Долу.
У устанку учествују и живи и
мртви, од дечака који су у борбе-
Војвода Богдан
Зимоњић (1813-1909)
Извор:
Срби уМостару)