Page 26 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

Гајдобра
26
СЛОБОДНА
ХЕРЦЕГОВИНА
З
аЛукуВукаловићасенемо-
же рећида је једанодвојво-
да Херцеговачког устанка,
кад је био први, који га је и
подигао, кренувши људе из
Суторине и са Зубаца, и после више
бојеваманастирДужје учиниоуста-
ничкимседиштем.
Лука Вукаловић, син Лакин,
унук Вукала, из зубачких Богоје-
вића, одмах је оглашен војводом
од целог усталог народа.
Кад се народ питао за слободу
и за вођу до слободе, Лука му је и
занатом био најближи. Пушкар-
ски занат, кога је у Требињу учио,
и који је потом радио у Херцег Но-
вом, упутио га је српској слободи.
Од њега су после све пушке биле
херцеговачке. У устанку су, уз Лу-
ку, Херцеговци стали „на браник
својих предака, својих породица,
своје слободе, и за право да живе
као слободни људи“.
Вукаловићев устанак у Херце-
говини, после првих добијених бо-
јева, стекао јевеликигласуЕвропи.
Историја Вукаловићевог устанка
показује колико су конзулати ве-
ликих сила били тада посејани по
Балкану: Скадар, Дубровник, Мо-
стар, Шибеник... као да су нека по-
себнакултура.Конзулисусемеша-
ли, али не на страни Срба, сем ру-
ског конзула.
Ту се опредељен за Турску, нај-
жешћемешао извесниЧерчил, ен-
глески конзул у Мостару, тражећи
да се огњиште устанка угаси.
Аустријски конзул Мамула
тра­жио је од Вукаловића да ау-
стријска царска војска преузме
оно што су устаници ослободили.
Кад за то није добио сагласност
Вукаливића и других вођа устан-
ка, Аустрија је забранила продају
оружја и муниције Србима.
За скородванаест годинаВука-
ливћевог устаничког четовања би-
ло је више бојева него у целомДру-
гомсрпскомустанку. ВојводаЛука
је у скоро свим учествовао, најче-
шће стајући испред свих и, колико
је познато, само једном био рањен.
Међу његовим најславнијим
бојевима, била је одбрамбена бит-
ка на Зупцима. Фебруара 1855, са
хиљадуустаника, дочекао јевојску
маршалаОмерПашеЛатаса, коју је
водило десет паша.
За војводу Луку Вукаловића се
може рећи да је био један од воде-
ћих јунака велике победе у Боју на
Грахову, после кога се, посредова-
ње великих сила, Црна Гора раз-
граничила са Турском царевином
уз значајне исправке границе у
Херцеговини. Тако је Херцеговина
подељена на црногорску и турску.
Даља судбина Вукаловићевог Хер-
цеговачког устанка одређивана је
странимпритисцима и на војводу
Луку и на Црну Гору, на коју су се
устаници наслањали, не скривају-
ћи жељу за сједињењем.
Заличио је Европи војвода Лу-
ка Вукаловић на генерала Гари-
балдија, али је њој, сем Италија-
нима, био превише и један. Стара-
њем свога секретара Мића Љуби-
братића, школованог у Дубровни-
ку, и сам војвода Лука одржавао је
везу обостраног поштовања са чу-
веним италијанским револуци-
онаром. Тако је и дочекао помоћ
гарибалдинаца. Због ове везе Ау-
стријанци су Љубибратића интер-
нирали 1876. када се нашао нањи-
ховој територији.
Кад су му са Цетиња, после те-
риторијалних задовољења, пору-
чили да запрете устанак, војво-
да Лука није могао да остави на-
род, док су њега многи остављали.
Остајао је, остављен и сам од бли-
ских, уз народ, у очајним одбрана-
ма од Омер паше, који је хтеоњега,
„да му скине сабљу“.
У последњем очајању присе-
тио се кнеза Милоша и његовог
договарања са Марашли Али па-
шом. Тако је, спасавајући устан-
ком и бојевима исцрпљени на-
род, потписао у Дубровнику, са
везиром Хуршид пашом, уговор
о часном помирењу. Што је пошло
кнезу Милошу, није њему. И нај-
ближи, потплаћени од Омер па-
ше, хтели су да га понизе. Ито баш
у Зупцима. Достојанствено је, ин-
тернирајући самог себе, са оба си-
на пошао у Русију.
Полазећи у Русију, одбио је да
прими медаљу од кнеза Николе. У
Русији га је чекала медаља од ру-
ског цара. Али је за њу требало да
плати неколико рубаља. Пристој-
но се захвалио, рекавши да то „не
вриједи једну рубљу“.
Лука Вукаловић је био послед-
њи српски јунак рођен за песме и
легенде. О њему се причало и пе-
вало. Како је улазио у бојеве, тако
је улазио у епске песме. Песма га
је хтела. Не само епска. У Карлов-
цима су му, још за живота, компо-
новали химну.
Херцеговачки устанак Лука је
повео под својом заставом, срп-
ском тробојком црвеном, плавом
и белом, са жеженим крстом пре-
ко сва три дела. Под оваквим за-
ставама, током трајања устанка,
венчавали су се Срби од Суторине
до Будима.
Стасит и плећат, у раскошном
оделународнихпрвака, са сабљом
и џеферданом, био је за све оличе-
ње Херцеговца на фотографијама,
на цртежима, па и на карикатура-
ма. Од сабље се није жив одвајао.
Носио ју је и у печату којим је пе-
чатио историјска писма и пријате-
љима и непријатељима. Што баш
Гајдобраподижеовај споменикве-
ликом и трагичном војводи Луки
Вукаловићу?
Зато што је овде доста људи ко-
јима је Херцеговина њихов стари
завичај. Завичај човек носи у крви
и карактеру. И препочиње га сву-
да где је.
Ви сте у духовном смислу учи-
нили Гајдобру Војводством Светог
Саве, за коју се може рећи да је Гај
-Добра. Зато ће овај Лука Вукало-
вић овде бити међу својима. Да-
кле, ви сте данас захвални потом-
ци, чинећи себе часним прецима.
Што рече песник: „Сви ми дугује-
мо себе некој деци/Будимо потом-
ци да би били преци.“
ПОСЛЕДЊИ ЈУНАК РОЂЕН
ЗА ПЕСМЕ И ЛЕГЕНДЕ!
Беседа
књижевника
Милована
Витезовића
на откривању
споменика Луки
Вукаловићу у
Гајдобри
Ви сте у
духовном
смислу учинили
Гајдобру
Војводством
Светог Саве.
Зато ће овај
Лука Вукаловић
овде бити међу
својима. Ви сте
данас захвални
потомци,
чинећи себе
часним
прецима.
Што
рече песник:
„Сви ми дугујемо
себе некој
деци/Будимо
потомци да би
били преци.“