Page 30 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

имао се рашта родити
Н
ема буна и устанака,
битака и бојева које је
српски народ Херце-
говине војевао, а да их
српске гусле нису опе-
вале и сачувале од заборава. Срп-
ске народне песме које су оживеле
догађаје и личности у периоду од
1852.-1862. године и од 1875.-1878.
године су како је Вук Караџић за-
писао, садржале много више исто-
рије него поезије. Многи епски
прикази опеваних догађаја су по-
дударни са познатимисторијским
изворима. Народне поете су пре-
узимале често улогу хроничара и
историчара, тако да су чињенице
о бурној прошлости сачуване ис-
кључиво захваљујући народној
песми. Наравно, мало је било пи-
смених да то наше народно благо
запише, зато су управо гусле биле
највећа звучнабиблиотекаипуту-
јућа архива српског рода како их
назива др Миљан Сворцан. Срп-
ске гусле као неуморне памтише
исведоцисрпских страдања,непо-
грешиво оне најбоље и најважни-
је Србе знају да одаберу и истакну.
Личност Војводе Луке Вука-
ловића и његове заслуге и славна
дела нису остале незапажене ме-
ђу бројним народним песници-
ма његовог времена, а и касније
до данашњих дана, Војвода Лука
је био инспирација многим умет-
ничким душама и поетским ве-
личинама. Још за живота постао
је легенда а о његовом чојству, ви-
тештву, јунаштву и бескомпроми-
сној и непрекидној борби за сло-
боду угњетаваног и потлаченог
народа српске Херцеговине, често
су распредане приче које су биле
на ивицимита или бајке, али увек
близу истине.
На звезданом небу херцего-
вачких јунака, међу Богданом
Зимоњићем, Мићом Љубибрати-
ћем, Максимом Баћевићем,Пе-
тром Радовићем, Стојаном Ко-
вачевићем, Глигором Милиће-
вићем, Лазаром Сочицом и број-
ним другим витезовима, издва-
ја се звезда посебног одсјаја са
ликом Војводе Луке Вукаловића.
Појавом, ликом, беседом и делом,
уливао је огромно поверење срп-
ском напаћеном народу. Природ-
но је да је о њему испеван вели-
ки број песама, али и забележене
бројне приче и анегдоте.
У Српским народним пјесма-
ма које је забележио и објавио Вук
Караџић.
Дизање оружја раје у Херце-
говини(у прољеће 1852. годинe),
народни певач овако завршава
песму:
Добар јунак Вукаловић Лука
Те не пође на вјеру Турцима,
Нити пође, ни оружја даде,
Но одметну рају свуколику,
Те с Турцима дуго ратовао,
И доста им јада починио,
Јунак био, па се обранио,
Дуго му се име спомињало.
Ево јошнеких песама у којима
је опеван Војвода Лука.
Туговање Луке Вукаловића
-Лука се обраћа побратиму Нови-
ци Церовићу
„но ме чујеш Богом
побратиме, сад ме закла змија из
пријека ипогибох брате без лијека“
Буна у Херцеговини
(од 1855. - 1862.год.)
-Мехмед паша има пусту жељу
Хајдук-Луку жива ухватити, но-
ве муке њему ударити, у Требињу
пред капијска врата, мојом ћу му
сабљом осјећ' главу“
Бој на Зупце (1862)
-Лука кликће
„Благо мени сада и
довијек! Благо мени, моји соколо-
ви! Кад сте тако справни и избра-
ни, немојмо се браћо препанути-
,нас је мало а много Турака,крст је
часни бољи од мјесеца, који ће нам
помоћ ако Бог да“
.
- Бој у Дуги (1862)
Пред њима је Вукаловић Лука,
Војевода, јунак неумрли!
-Држ се, Лука, узданице, ерцеговска
перјанице!“ На теб' српски барјак
вије, што султану мило није, свуд
се турска крвца лије, а Књазу се
срце смије! А сад, кадо, збори више
како Срби задобише!“
У кратким одломцима из срп-
ских народних пјесама, може се
видети колико је живот великог
херцеговачког јунака био буран
и трагичан. Од сабораца и народа
обожаван, непријатељима недо-
стижан, али и од њих уважаван.
У славу Луке Вукаловића и
херцеговачких устаника и наро-
да, 1862. године и славни Ђура
Јакшић је испевао песму „Падајте
браћо!“ Исте године Глиша Зубан
је објавио песму „Лука Вукало-
вић и Омер-паша“. Фра Грга Мар-
тић, фратар из Посушја, објављу-
је велики еп „Осветници“ у коме је
главни јунакЛукаВукаловић1867,
Ристо Милић објављује песму“
Већ српска зора плави“ посвећену
Вукаловићевим борбама. До да-
нашњих дана, Лука је инспираци-
јамногим знанимимање знаним
песницима. Помиње га и велики
бард епске поезије Радован Бећи-
ровић Требјешки умногим својим
песмама. Посебно је потресна пе-
сма коју ју спеваоЉубаНенадовић
на вест о смрти Луке Вукаловића.
Опомињуће звуче стихови којима
завршава песму:
„И ни једно српско звоно
не огласи туге своје,
и ни један српски песник
не спомену име твоје.“
Велика жртва коју је под-
нео Војвода Лука Вукаловић, ни-
је узалудна. Потомци херцеговач-
ких јунака, 142 године касније,
покушавају да се одуже човеку и
јунаку, који је цео свој живот по-
светио одбрани отаџбине,слободе
и части. Са надом да ће и његове
кости ускоро наћи смирај у родној
Херцеговини:
Он никада умријети неће,
Гусле ће га вечно спомињати,
Докле тече сунца и мјесеца.
30
СЛОБОДНА
ХЕРЦЕГОВИНА
ДРЖ' СЕ, ЛУКА, УЗДАНИЦЕ,
ЕРЦЕГОВСКА ПЕРЈАНИЦЕ!
За
Слободну
Херцеговину
пише
Слободан
БобанДрашковић
,
председник Савеза
гуслара Србије
О Лукином
чојству,
витештву,
јунаштву и
бескомпромисној
и непрекидној
борби за слободу
угњетаваног и
потлаченог
народа српске
Херцеговине,
често су
распредане приче
које су биле на
ивици мита или
бајке, али увек
близу истине.