Page 31 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

slobodna
hercegovina
.com
легенда живи заувијек
31
СЛОБОДНА
ХЕРЦЕГОВИНА
Сједи соко на високомбору
гледа лађу на дебеломмору,
ђе јој прамац проталаса клеца,
а катарка облаке просјеца.
На палубу изишла господа
европског ођела и хода,
амеђ’ њима без р’јечи и гласа
стоји осамљудских горостаса,
ођевени у одежде фине
српског рода из Херцеговине,
са Зубаца, са камених чука,
у средини Вукаловић Лука,
устаници, сада изгнаници,
ја од кога, од најближег свога,
од Николе црногорског књаза,
од ког паде велика омраза
на честите српске витезове,
што суширом земље Херцегове
с Турцима се за слободу били,
побједама народ соколили.
Због таштине и сујете клете
књаз подмукле обмане исплете
да се свуда оклевета Лука,
као некад Обилић од Вука,
да у Светог Саве ђедовини
немамјестањему и дружини,
већ да селе за земљу Русију
да Турцима не праве бусију
да се смири земља Херцегова,
што но десет година ратова
под Лукином сабљоми барјаком
и српскијемна заврати знаком.
То јоштраже и владе Европе,
да се српској борби затру стопе
и поништи оношто је било
узалуд се опеткрварило.
Да спријечи горутрагедију
приста Лука ићи за Русију.
тешка срца и с болом у души.
у њему се читав свијетсруши
С брода гледа врхове планина
ђе остаде земља од старина,
за коју се гинуло кроз вр’јеме
од кадтурско навали се бреме.
Остадоше крвава бојишта
остадоше затрта огњишта,
оста нејач, оста племе драго
и завичај најмилије благо,
три најдража од дјетинства сунца
Крушевица, Суторина, Зупца,
што но леже испод Јастребице
и рађају српске узданице.
Ћути Лука, амисли се множе,
из ове се коже сад не може
судбина је досадтакошћела
дами глава није одлећела
одтурскије паша и низама,
већ од грке р’јечи, која слама
и у души копаживе ране,
које ће се гнојити кроз дане
и посјећме у далеком св’јету,
не у боју, него у кревету.
Јес Русија нашамајкамила,
ал’ су Зупцамене отхранила
мисли ће ми ваздатамо бити
душа ће ми над њима лебдити.
Глас из гроба код Полтаве града
јошсе може чути понекада
и у степи кад се спусти вече,
српске гусле однекле зајече
те поруке вјетрови доносе
Јастребици на планинске косе.
Из облака, кадату наврате
стигну р’јечи отуда послате:
„нисаммртав докме се сјећате“.
У Гајдобри, о Илиндану 2014.
ИЗГНАНСТВО ВОЈВОДЕ ЛУКЕ ВУКАЛОВИЋА
Част да открије споменик у Требињу, чији је аутор вајарЂорђеЛазић (рад ливнице „Станишић“) имао јеМладенИванић, српски члан предсједништва БиХ
Аутор стихова
је професор
Јово Радош