Page 4 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

Јован Накићеновић
У
Херцеговини у Требињ-
скомкадилуку - нахији
- под високом плани-
ном „Јастребицом“ са-
вило се између крша и
висова знаменито село Зупци.
Ово село граничи од сјевера:
Коријенићии грдКлобук; од исто-
ка: граница Црногорска; од југа:
Конавље, аустријска граница; од
запада: Шума и Попово.
Земљиште је већом чести кр-
шевито, равнице ће бити сахат хо-
да дуљине а по сахата ширине,
али је већи дио исте обрастао шу-
мом тако да посве мало има поља
за орање, него народ сије жито и
сади кртолу и купус по продоли-
ма између крша.
У овом селу има око 300 кућа,
раздијељених на племена - брат-
ство. - Куће су све саграђене од
камена а покривене плочом или
сламом.
У Зупцима има пет цркава и
то: св. Ђорђе на бријегу ниже Ву-
каловића кућа; св. Спас на равни-
ци међу Кољским и Ублима; св.
Петка на сред поља под куће Ста-
јића; св. Госпођа (Успеније) ниже
куча Даниловића и св. Илија ви-
ше Бревеника.
У овом селу биће око 4000 ду-
ша, све чистог Србина православ-
не вјере. Народ је здрав, виђен и
угледан, па и ако није изображен,
али је бистар, разборит, хитар и ју-
начан.
Зупци, као и остали Срби Хер-
цеговци, живе просто, највиша им
је храна, кртола, купус, млијеко и
сир. Меса једу само о крсномиме-
ну, свадбии о већимпразницима.
Одијело им је обично херцеговач-
ко: фес са саруком, бјелача од до-
маћег сукна, гаће широке, доко-
љенице, чарапе и опанке, а за па-
сом ханџар, кумбура или леде-
ница, о рамену шарка, или ши-
шана, или џефердан, а огртач су-
ра струка. Женске носе: на глави
бијелу мараму (крпу), мрчину, зу-
бун, опрегљачу, чарапе и опанке;
дјевојке пак носе на глави црвени
фес а пвише њега бијелу мараму,
кад се удадну скину фес а метну
неки вијенац, те се по овоме ра-
зликује дјевојка, млада и жена.
Сви листом Зупци баве се сто-
чарством и тиме се издржавају.
Зупци су од старине били у
пола независни, они су имали оп-
штинску слободу и самоуправу,
народ је бирао главаре а турска
би их власт признала и потврди-
ла. Изабрани главари управљали
би селом, побирали харач и пре-
давали Турцима, а ови се нијесу
ни у што пачали.
Овако је ово село живјело све
док се није појавио Омер паша у
Херцеговини 1852. године.
У Зупцима готово свагда су
били главари од братства Вука-
ловића, који су се одликовали по-
штенијем владањем, ватренијем
родољубљем, постојаношћу и ју-
наштвом, тако, да су код народа
стекли толико повјерења и ува-
жења, да је цио народ сматрао као
да братство Вукаловића има неко
нашљедно право на старјештин-
ство, те су Зупци вазда бирали
својега врховног главара - кнеза -
из племена Вукаловића.
У овом дакле селу и од ове по-
родице родио се гласовити јунак,
славни војвода херцеговачки, Лу-
ка Вукаловић, лицем на Лучин-
-дан 1823. године.
Његов отац Лако Вукаловић,
човјек висок, крупан, здрачан у
животу, високог чела, великог
ока, простријељивог погледа, ду-
гијех образа, црљене длаке, дуги-
јех и густијех бркова, благог гово-
ра, постојаног карактера, слобод-
ног духа, јуначког срца, пун жара
родољубља, био је главар на зуп-
цима. Лако се оженио Анђом Ђу-
ричића из истијех Зубаца и она је
жена била лијепа, умиљата и ви-
ђена. Сњоме је Лако красан пород
имао, три сина: Луку, Јола и Триф-
ка; двије кћери: Јовану, која се уда-
ла за Спајића у истоме селу, и Пе-
трану, удату за Ковачевића у Гра-
хову.
Лука са својом браћом био је
чобанкод оваца, докму Турци оца
на силу не изагнаше, за тошто ни-
је дао да пљачкају народ, него се
сили силом одапро, али га Тур-
ци на пошљетку присилише те
год. 1835. пошто му пет браће по-
гибоше, мораде прећи у аустриј-
ску границу и настани се са сво-
јом породицом на Ђурђевом брду
близу Херцег-Новога.
Овдје је Лако провео четири
године радећи неуморно, не би ли
пробудио из дремежа Херцегови-
ну и подигао народ на устанак, да
се ослободи тешког Турског роп-
ства.
Са овог гледишта Лако је сва-
ЗУПЦИ
Лука је са
браћом био
чобан код оваца,
док му Турци
оца на силу не
изагнаше, за то
што није дао да
пљачкају народ,
али га Турци
на пошљетку
присилише
те год.
1835.
пошто му пет
браће погибоше,
мораде прећи
у аустријску
границу и
настани се са
породицом на
Ђурђевом брду
код Херцег-
Новога.