Page 5 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

slobodna
hercegovina
.com
Лука Вукаловић
велики херцеговачки војвода
5
СЛОБОДНА
ХЕРЦЕГОВИНА
комприликомодговарао херцего-
вачки народ, а особито своје Зуп-
це, да се не даду застрашивати од
привидне турске силе, нити да
чине измет Турцима, доказујући
да је Србин познат као јунак, те је
зазори срамота да двориТурчину.
Лако доиста брзо видје добар
плод његова неуморног рада, јер
се народ на Зупцима већ почео
бунити и није хотио признавати
главаре, које су му Турци наме-
тали.
Год. 1839. народ листом устане
на Турке, тражећи да се поврати
стари зубачки главар, ког су Тур-
ци неправедно на силу изгнали.
Турци се у оно вријеме нађоше
у невољи, те брже боље послаше
поруку Лаку Вукаловићу, молећи
га да се поврати у свој завичај ина
своје огњиште, а дајуму тврду вје-
ру да му неће ништа бити.
Лако послије дужег отезања
и размишљања, јер знадијаше да
вјере у Турчина није, одлучи се те
пође на Зупце.
Чим је Лако изишао својој ку-
ћи, народ га усрдно и весело при-
ми и призна одмах за главара
а сами га Турци потврдише као
што је и прије био, те се тако на-
род смири са својим крвницима.
Али Турци старе варалице не
осташе мирни, него осамдана по-
слије Лакова доласка, крене се из
Требиња Асан-бег Ресулбеговић
са буљуком Турака и оде као да
походи старог зубачког главара
Лаку Вукаловића.
Кад је Асан-бег изапао Лако-
вој кући речему, да је дошао у име
царске власти да га глоби су 500
талијера као преступника цар-
скога кануна, што је био оставио
Зупце и пребјегао у ћесарову гра-
ницу без знања и допуштења тур-
ске власти.
Кад чу Лако какве птице пје-
вају, у онај час не могаше му се
иначе, него пристаде да исплати
ову глобу. Није хотио због овога
одмах заметати с Турцима кавге,
јер је знао да народ у онај трен ни-
је био спреман на отпор, па није
био рад да народ пострада с њега,
јер је Асан-бег био дошао с намје-
ром да опљачка народ. Ресулбего-
вић је знао да је Лако јунак, те је
држао да неће без крви исплати-
ти глобу, зато је и довео са собом
буљук Турака како ће лакше огло-
бити народ. Али се Лако досјетио
његовом лукавству, те је и пре-
ко воље пристао и исплатио гло-
бу, уздајући се да ће доћи вријеме
кад ће му Турци стоструко плати-
ти. Ну Ресулбеговићу не би доста
ово него при одласку отрова не-
како Лака, јер га јавно убити није
смио, бојећи се да се народ не би
опет побунио. Тако храбри овај ју-
нак и ријетки родољуб, незабора-
вљени главар Зубачки мало дана
касније разбоље се и умрије.
Послије Лакове смрти остаде
његова породица у тешком сиро-
маштву, јер им турци отеше све,
те Лакова удовица са нејаком дје-
цом остаде на сред пута без ичи-
је помоћи.
Анђелија, Лакова удовица, да
би отхранила своју нејач, поведе
своја два сина и кћери код неке
својте у Босну.
Луку пак, свога најстаријег си-
на, који се одликоваше хитрином
и одважношћу, даде на занат код
пушкара Ристе Пиштеље у Треби-
ње.
Лука остане пет година код ре-
ченог пушкара, кроз које вријеме
научипушкарски занат тако, да је
могао посебно радити.
Баш кад је Лука изучио за-
нат било му је 20 година. Он бје-
ше младић здрав, отресен, сна-
жан, виђени угледан, сличан сво-
ме оцу, те га Турци нијесу најбо-
ље гледали, јер већ онда назираху
у њему неку опасност по себе, а и
он није се могао наћи у граду Тре-
бињу, зато науми да куд пође. Ну,
куд ће соко, до у своје јато, па тако
и он; смисли, захвали мајстору на
очинској бризи и труду што га је
занату научио, па оде својој кући
те се ондје стани.
Чим је Лука дошао на Зупце
одмах позва своју матер, браћу и
сестре из Босне те се с њима ста-
ни у својој забатаљеној, али твр-
дој кули.
Док чуше Зупци да је дошао к
њима Лука син Лаков, они се од-
мах окупише, те дођоше да по-
здраве Луку.
На овоме састанку увидје на-
род да је Лука у свему сличан сво-
јему оцу, те договорно одлучише
да га изаберу за капетана, будући
да онда бјеше упражњено овомје-
сто. Цио збор повика, као из једног
гласа: Живио наш капетан Лука!
Лука захвали народу на пону-
ђеној почасти, изговарајући се да
Војвода Лука Вукаловић (Извор: Глас Требиња)