Page 7 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

slobodna
hercegovina
.com
Лука Вукаловић
велики херцеговачки војвода
7
СЛОБОДНА
ХЕРЦЕГОВИНА
оружје - као очи у глави. Ако би
пак Омер паша дошао да купи
оружје, одмах ми поручите а ја ћу
с мјеста доћи.
Тако се Лука опрости с наро-
дом и оде пут Херцег-Новога.
Исти дан кад је сишао у Хер-
цег-Нови, стигне из требиња Лука
Петковић. Кад га Лука видје, од-
мах је се јаду досјетио, те смијући
се рече: о Петковићу, добро дошао!
не треба да ми причаш, знам које
те добро гони, али нека, само кад
си здраво умакао. Ту се поздрави-
ше иЛукаму јавикако је Омер па-
ша покупио по Требињу и око Тре-
биња оружје, а он да је измакао са
још неколико друга, који нијесу
жалили прегорјети своје имање
за свој образ.
У Херцег-Новоме оба стадоше
два три дана, док опремише сво-
је посове, па онда заједно одоше
на Зупце.
Чим су они на Зупце изашли,
одмах Лука позва народ на збор,
да се договоре како ће се владати
и шта ће чинити, ако дође Омер
паша да узимље оружје.
На овом збору бијаше одлу-
чено, да се Турцима не преда-
је оружје, него да се отпочне бор-
ба на смрт или живот. На ту свр-
ху образоваше неколико чета, да
стражаре да их не би Турци изне-
нада напали.
Ово четовање трајало је од
прољећа 1852. до јесени 1857. годи-
не, а кроз ово вријеме није се про-
хтјело Турцима да покушају разо-
ружати Зупце.
Луки пак порастоше крила,
јер многи јунаци херцеговачки
ускочише и дођоше својој браћи
у помоћ, те се чете јако умно-
жише.
Кад видје Вукаловић да сење-
гова снага сва већма шири, одлу-
чи договорно, са осталом дружи-
ном, позвати све херцеговачке
главаре на састанак у Бијелу Гору
у Јастребцу, те да се ондје догово-
ре, како да сви заједнички раде.
За то изабраше Луку Петковића,
који знадијаше све главаре, и по-
слашђе да их у име Вукаловића
позва на састанак.
Лука Петковић часа не по-
часи, него оде најпри-
је у Бањане и позва Јо-
вана Баћовића и Ђока
Радова Миљанића, гла-
варе од Бањана, на уре-
чени састанак. Отолен пође ис-
ти Лука у Пиву и зазва попа Жар-
ка Љешовића и Арсенија Гагови-
ћа, главаре од Пиве. За тијем оде
у Дробњаке, те позва Милутина
Башовића, Милована Караџића
и попа Милована Томића, гла-
варе Дробњачке. За овијем пође
у Шаранце и позва њихове гла-
варе: Зука Раичевића и Јоксима
Кнежевића. Јоште сазва глава-
ре од Никшића: васка Оздрини-
ћа и Саву Ђурђевца; од Рудина:
Вука Алексића и Рада Бабића; од
Гацка: гласовитог јунака попа
Богдана Зимоњића и Тома Вуко-
мановића; испод Голије позва: Ду-
ку Канкараша.
Сви дакле ови главари радо
послушаше Лукину поруку те до-
ђоше у Бијелу Гору више куће Ву-
каловића на уречени састанак у
септембру 1857. године.
Мјесец дана сви су поменути
главари остали у Бијелој Гори, до-
говарајући се и испитујући окол-
ности, док на пошљетку одлчише
да се зарати на све стране с Тур-
цима. Ту ухватише тврду Божју
вјеру, да ће сваки на своју стра-
ну ударити, док чује да је Лука
Вукаловић започео рат са Турци-
ма. Као ненарушиви печат ове за-
клетве, сви се из једне чаше при-
честише и побратимише, обећав-
ши међусобно, да ће један за све
а сви за једнога живот прогорјети.
На овоме се растадоше те сваки
оде својој кући, да се спреми, кад
пукне пушка, да је сваки готов на
својем крају.
Одмах послије овог растанка,
Лука заједно са Петковићем пође
на Цетиње. Кнез их лијепо прими
ипоштоЛука каза да је наумио по-
дигнути Херцеговце на оружје, јер
се више насиља и безакоња не мо-
гу сносити, па ако предаду оруж-
је, онда су за вазда пропали, а Тур-
ци су накани да их разоружају. Та-
да Кнез Данило рече: Црна Гора са-
да ти не моће помоћи, јер је народ
у љутој потреби, за то боље би било,
да се за садамахнештогапосла, јер
није лако с ЖТурцима ратити, ко-
ји имају свега доста, а раја нема ни
хљеба а некмо ли ратне справе. на
ово Лука одговори: Господару, Тур-
ци нам свако зло чине, тако, да се
више не може сностити, па боље
је поштено умријети, него срамно
животарити.
Пошто кнез Данило видје да
је Лука стално наумио заметнути
рат с Турцима, рече: а ви почни-
те, да вам је срећа добра, што уз-
могу помоћи, сакрити нећу, и от-
пустивши Луку дарова му ханџар
сав у сребру окован а исто и Пет-
ковићу.
Са Цетиња оде Лука са Петко-
вићем на Зупце, те одмах сакупи
народ, па им каза што је и како је
и одреди да се сваки спреми, јер
да ће се брзо ударити на Турке.
У исто доба посла Луку Петко-
вића, кроз Шуму и Попово, да по-
дигне народ на оружје. Петковић
пође и сакупи на брзу руку 300
момака, те по ноћи изађе опет на
Зупце.
Кад видје Лука да је Петковић
сакупио чету, разви заставу и по-
зва Зупце, Крушевицу и Сутори-
Турски бегови
Извор: Александар
Гуљфердинг
МаршалОмар паша
Латас (1806-1871)
Извор: Чедомир
Баћовић
Kад видје
Порта да силом
против Луке не
може успјети,
она посла у
љето год. 1861.
Омер-пашу у
Херцеговину,
да покуша
мирнијем
путем доћи
с Луком до
споразумљења