Page 8 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

Јован Накићеновић
ну на оружје, те скупи око хиља-
думомака, ово бјеше предНикољ-
-дан године 1857.
А кад бјеше у очи св. Николе,
узе Лука 150 биранијех војника
и оно 300 што доведе Петковић, а
остале раздијели око Требиња и
Коријенића да пазе на Турке, те
он пође за оном дружином у ма-
настир Дужи.
У онај час кад је Лука сашао к
манастиру, дође из Требиња Ха-
џи-бег Ресулбеговић са Турском
ордијом, те се сукоби с Луком.
Ту се заметну први отворени
бој, који је трајао цио дан, а кад
бјеше пред вечер, Лука потрже
сабљу и повикну дружину, те уч-
пини загон у Турке. Кад видјеше
Турци да ће изгинути, препадо-
ше се и окренуше бјежати, а Лука
их са дружином попрати све, док
се (Турци) не затворише у град
Требињски. На овом се бој пре-
кину, те Лука поврати своју вој-
ску к манастиру и ондје осташе
на ноћиште.
У ово доба Мићо Љубибратић
из Шуме Требињске бјеше у Ду-
бровнику на науке, те док чу да
се његова браћа боре, остави Ду-
бровник и похита да браћи по-
могне колико је кадар. Најпре
оде Мићо својој кући те је запа-
ли, а кад га отац упита зашто то
уради, он рече: нека види наод
како се мислим са Турцима би-
ти. За тијем пође у манастир Ду-
жи, гдје нађе Луку, приступи му
и рече, да је и он дошао да се би-
је с Турцима. Лука га радо прими
и он му је касније био десна рука
у свијем пословима, гдје се пера
тицало а и сабљом је знао у нево-
љи махнути.
Док чуше БањанииРудињани
да је Лука заметнуо рат с Турци-
ма, они се одмах окупише те уда-
рише на турску кршлу - касарну
- у сред Бањана, те је запалише а
Турке побише.
У исто доба јуришаше Пивља-
ни на тврђаву на Црквице, те је
разрушише а Турке посјекоше.
Дробњаци и Шаранци удари-
ше на кулу на језера, те је срећно
упалише и Турке изгнаше.
Гачани пак и Голијани удари-
ше на Крстац те кулу развалише а
Турке исјекоше.
Сви дакле херцеговачки гла-
вари остадоше вјерни својој за-
клетви на састанку у Бијелој Го-
ри, те док чуше да се Лука отпо-
чео борити, сваки главар насвојој
страни заметну бој с Турцима, и
тако плану пламен устанка од Та-
ре до мора.
Вукаловић на заглаву Никољ-
-дневи пође с војском кроз Шуму
иПопово, те одметну ипобуни све
од Стоца. Овдје се други пут суко-
би с Турцима и на Пољице замет-
не жестоки бој, у којем Лука опет
побједи а Турци побјегоше, оста-
вивши на бојном пољу мноштов
мртвијех и рањенијех. У овом бо-
ју ухватише Срби жива два Тур-
чина, главара од Стоца, Зубови-
ћа, и још неког, те им живот по-
клонише.
У боју на Пољице дошао је у
помоћ Луки римокатолички све-
штеник Дон Илија, Иван Буквић
и Зекан Радић са 1500 Срба ри-
мокатоличке вјере, те овијема не
мала заслуга припада, што је ов-
дје Лука онако сјајно надбио силу
Турску, на сред поља, без коњице
и топова, са голијем прсима и са
ханџаром у руци, бајонетима, ко-
њицима и топовима. - Нека овај
јуначки примјер служи у будуће
другому Дон Ивану, да нас вјера
више не раздваја.
Послије овог боја Лука уда-
ри на Љубиње и Загору, те и овдје
разби турску војску.
Ове Лукине побједе зададоше
велики страх Турцима, те се бје-
ху усплашили, па бјежаху од сув-
да гдје Лука долажаше са својим
витезовима.
Услијед срећног овог Лукиног
почетка узруја се сва Херцегови-
на, те цио народ пристаде уз Лу-
ку, и он бјеше већ далеко продро у
унутрашњост Херцеговине.
Кад чу Кнез Данило да је Лу-
ка узбунио цијелу Херцеговину и
дошао до под саме главне градове,
побоја се да од куда сила Турска
не нагрне, те не затече Луку уда-
љена од својих планина, гдје не
би могао противу стати уређеној
турској војсци, па да не пострада
са народом, а он му у оно доба не
би могао послати довољну помоћ,
као што је био обрекао. За то по-
сла војводе: Петра Вукотића, Ђу-
ра Матановића, Анта даковића и
сердара Паја Ковачевића са пору-
ком, да не иде Лука даље у Херце-
говину, него да се врати са својом
војском на Зупце.
Кад ови стигоше у манастир
ЛукаМатов Петковић (1822-1905)
Извор: Српска Зора 1877
МићоЉубибратић (1839-1889)
Извор: Српска Зора 1877