Page 9 - e-magazin_SH-02

Basic HTML Version

slobodna
hercegovina
.com
Лука Вукаловић
велики херцеговачки војвода
9
СЛОБОДНА
ХЕРЦЕГОВИНА
Дужи, поручише Луки да се од-
мах врати са бојишта.
Лука послуша ову поруку идо-
ђе заједно са Петковићем у мана-
стир, гдје су га чекали поменути
црногорски главари.
Чим он дође, главари муз ка-
заше кнежев поруку, на које Лука
рече: како ћемо саде престанути
радити, кад је цио народ устао на
оружје? - држимда би ово било ве-
лико издајство према побуњеном
народу и вјероломство задане вје-
ре на састанку у Јастребици. При
томне били срамота и грехота би-
ло оставити саде сиромашни на-
род, да га Турци газе без ичије по-
моћи.
На ово црногорски главарире-
коше да су Турци Кнезу обрекли
дати сваку правицу херцеговач-
ком народу и да неће никад више
заискати оружје, а још мање на
силу узимати.
Тада Лука послуша наредбу
кнежеву, поврати своју војску на
зупце и препоручи народу да се
смири а да се не боји Турака, јер
су они сами заискали мир и обе-
ћали дати свијем буњенијем кра-
јевима своју самоуправу, као што
су од старина уживали.
Народ послуша Луку, прем да
бјеше изненађен овом ненада-
ном промјеном, што се касније на
много начина тумачило.
Вукаловић изађе на Зупце, а
остави Петковића су 40 момака
у манастиру, да не би Турци на
пријевари манастир запалили,
али мало касније, кад се све сми-
ри, и он остави Дужи, те оде к Ву-
каловићу.
Тако се овај устанак стиша и
остаде све мирно до великијех
поклада 1858. године. Кад у ово
доба изненада пуче глас по Хер-
цеговини, да је дошла из Стамбо-
ла силна турска војска од 18000
војника и пред њима двије паше
Ферик и Кадри паша, који се бје-
ху искрцали под Клеком и дошли
у Требиње.
Кад не потраја неколико дана,
али сила турска удари из потаје
на Зупце, под заповједништвом
Ферик и Кадри паше.
Тада Лука видје да се прева-
рио, али му већ касно бјеше каја-
ње, него се одважи те позва брже
боље Зупце на оружје и похита на
обрану села.
Али размотривши турску си-
лу и ордију, видје да неће моћи се-
ла одбранити, те нареди да стар-
ци, жене и дјеца пренесу колико
узмогну и склоне се у планину,
а куће све да запале, нек се Тур-
ци немају гдје склонити, кад уђу
у село.
Народ послуша ову Лукину
наредбу, и док се он са својом дру-
жином борио против несравњено
јаче силе турске, куће су већ у нај-
већем пламену буктале.
Крвави овај бој и јуначки от-
пор трајао је четири дана без пре-
станка, а кд видје Лука да сили
Турској одољети не може, пову-
че у планину своје витезове, да
се малко одморе и поткријепе. У
овом боју изгуби Лука 63 друга,
али и Турци не прођоше лихо, јер
и њих погину 520, осим мноштва
рањенијех.
Док се бој прекану уђу Турци у
Зупце и утаборе се.
Лука, видећи да су Турци
ушли у село ипочеликопатишан-
чеве, заборавина глади умор, ско-
чи се, изабра 300 друга, те раздије-
ли дружину на чете, па опете уда-
рина турке, да имне дамирно по-
чивати.
Чаркање ово трајало је непре-
стано све, док не стиже помоћ цр-
ногорска.
Кнез Данило чувши да је тур-
ска војска изашла на Зупце и да
се Лука са народомналази у вели-
кој невољи посла војводу Ива Ра-
кова Радонића са 500 Црногораца
и Граховљана Луки у помоћ.
Кад Лука видје братску по-
моћ, он покличе своје соколове па
као лав разјарен улетје у Турке а
за њиме сва остала дружина, те
се заметну крвави бој, баш као на
смрт и на живот.
Кад Турци чуше и видјеше да
је Луки стигла помоћ црногорска
и да су на њих онако жестоко на-
пали, препадоше се те почеше уз-
мицати, док најпослије окренуше
те побјегоше пут Требиња, грдни
Устаници вијећају
Извор: Српска
зора 1876
Грахово
Извор: Српска зора 1877
Као ненарушиви
печат ове
заклетве,
устаници се
из једне чаше
причестише и
побратимише,
обећавши
међусобно,
да ће један за
све а сви за
једнога живот
прогорјети.